ЕXIТстенција (трећа)

пише: Наташа Ђулић

Александар, Диана, Цвете и Тодор раде за бугарски музички сајт НСБГ, листове „Лајфстајл" и „Стори", и одсели су у кампу.

И, поново слични утисци као јуче.

Мејн стејџ је, како кажу, занимљив, али је ове године најбоља денс Арена, због количине људи, као и места у којем је смештена, у ували која са брда изгледа фасцинантно уз светлосне ефекте и гомиле људи која се тиска, и у којој сви успавају да бар повремено, заиграју.

Све похвале за фестивал, с тим што Александар има јако занимљиву идеју.

„ЕXИТ је сјајан фестивал који постаје превелики. Нема места за све бине и посетиоце. Зашто неки стејџ не би ставили и ван Петроварадина? Или да направите још једну тврђаву....."

Интересантна идеја.

Али, Александар препричава још неке занимљве утиске.

„Био сам у Србији пре месец дана, и сада сам опет ту. Није било гужве. И полиција је тако пријатељски расположена. Знате, у Бугарској мисле да полиција у Србији користи сваку прилику да вам извуче новац из џепа. То није тачно, и то сам и написао."

Цвете каже да ове године постоји једно непријатно изненађење.

„Све је много скупље него прошле године. Александар је био на сличном фестивалу у Данској и тамо је све само 20% скупље него овде, и у граду и на тврђави!"

Иако град као да врви од Британаца, бугарски новинари кажу да су од колега Енглеза сазнали да би их било много више да није недавних политичких тензија у Србији.

Али, како каже, вратимо се на музику.

Најбоље утиске пренели су о Рони Сајзу, денс Арени, наравно, атмосфери на тврђави, а очекују да ће вечерас бити најбоље вече, јер, кажу, сви желе да чују Ману Чао.

А шта каже екипа која седи за столом до њих?

Кван је из Лондона и мисли да је овај ЕXИТ много више британски оријентисан - Пол Велер, Стритс, Секс Пистолс....

Џеф је Американац који живи у Азербејџану.

Не дели одушевљење бугарских новинара о денс Арени, јер каже Американци и не слушају много такву музику.

Исто каже и Мајк из Мадрида.

С њихове тачке гледишта, све је јефтино, посебно карте, које за Гластонбери у Енглеској, на пример, коштају и до 250 фунти.

А сви, опет, чекају - Ману Чао.

Чекајући Ману Чао

Јуче је на ЕXИТ-у посета била већа, више од 40 хиљада људи.

Како каже ПР ЕXИТ-а Сагор Мешковић, данас, када се сређују утисци, најбоље оцене добили су Пол Велер, Прајмал Скрим и Лоран Гарније.

На концерту Пола Велера било је око 20 хиљада људи, а општи коментари су да је одсвирао баш као што се од легенде и очекивало.

Богат каталог песама, и готово све по чему је познат.

Остварио је и одличан контакт са публиком, док је у минималним паузама палио цигарете и наздрављао публици.

Вечерас на мејн стејџу - богато!

Чекајући Ману Чао, публици ће се на мејн стејџу представити ништа мање занимљиви бендови.

У 20 и 45 наступиће, како га зову, несвакидашњи састав, Гогол Бордело, који је свет освојио мешавином источноевропске и ромске музике.

Часопис Ролинг Стоне је њихов албум „Супер Таранта" ставио на листу 50 најбољих у 2007. години.

Иначе, сами кажу, да су им узори Мано Негра Клеш, а чланови бенда долазе из безмало, целе Европе, па и Африке.

После њих, Juliette and the Licks, коју педводи глумица Џулијет Луис, српској публици позната по филму „Од сумрака до свитања", номинована за Оскара више пута, а први албум бенд је објавио 2004.

У поноћ, Ману Чао.

Антиглобалиста и борац за права имиграната, наступио је на београдском Ташмајдану 2002. а многи и данас тај концерт стављају међу најбоље у Србији у протеклој деценији.

Јер, то није концерт, то је карневал.

Шта још препоручити? На Фјужн стејџу Бијесови, Блок Оут...

Немогуће је све набројати.

Занимљиво вече.