Џентлмени најгоре прошли на "Титанику"

Британски путници који су били на "Титанику" изгубили су живот у много већем броју, јер су љубазно и мирно чекали у реду да уђу у чамце за спасавање, док су се Американци, највероватније, "лактали" да пробију себи пут, тврди аустралијски истраживач Дејвид Севиџ са Квинсленд технолошког универзитета.

Севиџ је истраживао четири поморске катастрофе у 20. веку како би утврдио како су људи реаговали у ситуацијама кад су у питању живот или смрт.

Он је закључио да на понашање у таквим тренуцима утичу: алтруизам и друштвене норме, пре него менталитет "најснажнијих".

Севиџ верује да су на "Титанику" Американци имали 8,5 одсто више шанси да преживе од путника осталих националности, док су Британци имали седам одсто мање шанси.

Додао је и да постоји велики број доказа о џентлменском понашању британских путника и чланова посаде након што је "Титаник" ударио у ледени брег током своје прве пловидбе од Саутемптона до Њујорка 1912. године.

У писаним сведочењима у истрази обављеној одмах након несреће, велики број жена је изјавио да су их њихови мужеви ставили у чамац за спасавање, а затим се "вратили на цигару и другарски, присно стајали около" док је брод тонуо у ледену воду Атлантског океана.

У најтежим тренуцима, капетан брода Едвард Џон Смит је викао: "Будите Британци, момци, будите Британци".

Сведоци су такође причали да је један од богатијих путника "сишао доле у кабину након што је жену ставио у чамац, обукао смокинг, вратио се на палубу, запалио цигару и рекао: "Ако ћу већ да умрем, умрећу као џентлмен, лепо обучен".

Више од 1.500 људи је погинуло, већином мушкараца, јер су социјалне норме, попут "прво жене и деца" биле веома јаке у британској култури и важиле су чак и у тим условима.

Жене су имале 51,7 одсто више шанси да преживе него мушкарци, судећи према Севиџовој анализи, док су шансе за преживљавање жена са децом ишле и до 74 одсто. "Идеално је било ако сте жена са дететом у првој класи."

"Америчка култура је пре индивидуалистичка, док је британска много више окренута џентлменском понашању. Не заборавите да је то био едвардијански период, када је бити џентлмен било најважније у друштву", каже Севиџ.