Криза поспешује гојазност

Свет доживљава ове јесени својеврстан парадокс: цене на робним берзама стално падају, а оне у продавницама не престају да расту, што уноси драматичне промене у живот обичних људи, поготово у начин исхране. Неки се због тога секирају и потпуно изгубе апетит. Други пак, секирацију "лече" прекомерном исхраном.

Нутриционисти кажу да високе цене неће натерати нацију на дијету, већ сасвим обрнуто - од високих цена ће се људи још више угојити.

Суочени с вискоим ценама, људи брзо мењају навике, па купују храну која мање кошта, и која је пуна шећера, соли и масти.

На пример, ако поскупе поморанџе, људи ће куповати мање поморанџи и прећи ће на кекс, који је јефтинији, а више гоји. Прерађену храну је јефтиније произвести, транспортовати и складиштити. Научници истичу да је то делимично због политике коју држава води према пољопривреди, а делимично и због саме врсте намирница.

Прерађена храна јефтинија

Да ли ће се људи хранити здраво или нездраво, то не зависи искључиво од избора "здравих" намирница, већ и од дебљине кућног буџета, објашњава Древновски, аналитичар из Центра за јавно здравље на Универзитету у Вашингтону. Он наводи да масти и слаткиши коштају много мање од здраве хране.

Храна богата мастима, шећером и скробом купује се за много мање пара од намирница богатих витаминима, минералима и лековитим влакнима. По ценама из 2003. године, потрошачи су дневне калоријске потребе могли да задовоље за један долар уколико су куповали рафинисану масноћу, храну с додатим шећером и додатом масноћом.

За узврат, човеку је потребно далеко више пара ако му је стало да своје дневне потребе задовољи свежом рибом, воћем и поврћем. Шећер из свежих малина, на пример, кошта 100 пута више од класичног, рафинисаног шећера.

 Разлика у ценама све већа

Занимљиво је да, како године пролазе, разлика у цени између висококалоричних и нискокалоричних намирница постаје све већа.

Научници су истраживали и понашање купаца у ситуацији када цене нискокалоричне хране расту, док цене висококалоричних намирница мирују. Дошли су до закључка да су домаћице просечне тежине куповале мање намирница обеју врста, док су оне с вишком килограма и даље куповале исту количину намирница.

Тестирајући, пак, тинејџере, запазили су да и они, кад немају довољно пара, прелазе на висококалоричну, јефтинију храну.

Амерички научници су, из свега тога, закључили да, кад имају мање новца, људи прелазе на храну чија је производња и одржавање јефтиније, али је по правилу висококалорична, што значи да кризна времена доносе још већи проблем с вишком килограма.