Лењинова биста у срцу Антарктика

Група канадско-британских истраживача кретала се почетком прошле године ка тзв. "Недоступној тачки", најнеприступачнијем месту на Антарктику, када је наишла на бизаран призор - реликвију некадашњег Совјетског Савеза, која је доминирала на хоризонту.

Вођа експедиције, Пол Лендри, изјавио је за један канадски сајт да им је требало 47 дана да дођу до овог места, које се налази 878 километара од географског средишта Јужног пола и да се биста види са пар километара даљине.

Били су више него изненађени открићем, а убрзо су утврдили да је славни револуционар само врх совјетске истраживачке базе, постављене пре пола века, коју је у међувремену "прогутало" више од 5 метара снега и леда.

Биста некадашњег бољшевичког вође окренута је лицем према Москви.

Наиме, бисту је у ову снежну пустош, најудаљенију тачку од Јужног океана, користећи у то време најбољу механизацију за снежне услове, донела "Трећа" совјетска експедиција, 13. децембра 1958. године.

У совјетском тиму било је 17 научника, а предводио их је професор Јевгениј Толстиков. Они су ту, осим метеоролошких уређаја, покушали да саграде узлетно-слетну стазу и подигли су импровизовани објекат. Kада су након неколико недеља напуштали базу, на врх димњака су поставили Лењинову бисту.

Девет година касније, 1967, још једна совјетска експедиција је дошла до истог места. Од тада па све до краја 2006. године нико није ишао до "Недоступне тачке", смештене на 3.718 метара надморске висине.

А онда је британско-канадски тим "N2i", у саставу Хенри Куксон, Руперт Лонгсдон, Рори Свит и горе поменути Пол Лендри, 19. јануара 2007, без икакве механизације, комбиновањем пешачења, скијања и "једрења", односно, саоницама које уз помоћ ветра вуче велики змај, након пређених 1700 километара, стигао до Лењина и открио тајну ледом окованог симбола на Јужном полу, сачувану скоро 50 година.

Сви су претпостављали да је од мермера или бетона, међутим, када су пришли много су се изненадили. "Нећете веровати. Од пластике је", рекао је један од чланова експедиције.

Биста, већа од природне величине, вири отприлике 2 метра изнад ледене површине и на њој нема ни трага од снега и леда, "као да је постављена јуче".