Гадафијева "црна кутија"

Човек по имену Мансур Дау био је један од најближих сарадника Моамера ел Гадафија током његове 42 године дуге владавине. С пуковником је остао до последњих тренутака његовог живота, а у интервјуу за Си-Ен-Ен описује како је Гадафи пред смрт био приморан да се крије у напуштеним кућама, гладан и изнемогао.

Мансур Дау је, како преноси америчка телевизијска мрежа, познат као "црна кутија" Гадафијевог режима, попут уређаја који снима последње тренутке уочи пада авиона. Био је уз Гадафија све до самог краја и имао увид у последње дане либијског лидера.

"Био је веома забринут и одсутан у мислима, вероватно зато што је био уплашен", описује Дау. Према његовим речима, Гадафи је очајнички желео да отпутује у своје родно село Јареф, које се налази 20 километара од Сирта, што је, како каже, било равно самоубиству.

"Можда је хтео да умре или да своје последње тренутке проведе баш тамо", прича Дау.

Када су НАТО снаге напале његов конвој, Гадафи је покушао да побегне кроз канализационе цеви, али је ухваћен. Касније је убијен под околностима које су и даље далеко од разјашњених, каже Дау, који је разговарао са новинарима Си-Ен-Ена док је чекао суђење у Мисурати.

Најзначајније оптужбе са којима се Дау суочава односе се на његову наводну улогу у масакру у једном затвору 1996. године, као и на његову улогу у наводном ангажовању афричких плаћеника за време сукоба. Дау пориче било какву улогу у тим догађајима.

Дау каже да је Гадафи 18. авугуста побегао из Триполија за Сирт, два дана пре него што су побуњеници упали у престоницу.

Дау је, међутим, у Триполију остао још неко време, затим је заједно са Сеифом ел Исламом и шефом обавештајне службе Абдулахом ел Сенусијем побегао у Бани Валид 22. августа. Остао је са њима четири дана, после чега се, како описује, придружио Гадафију у Сирту.

Како су им се побуњеници приближавали, услови у којима су живели погоршавали су се из дана у дан. Прелазили су из једне у другу напуштену кућу свака три до четири дана, а јели би само оно што успут пронађу, наводи Дау.

Како се ближио крај, нису више имали ни струје ни воде, нити било какве комуникације са спољним светом. "Наши животи су се окренули за 180 степени", присећа се Дау.

Последњи дани уз књиге

Према његовим речима, своје последње дане Гадафи је провео пишући и читајући књиге које је држао у коферима, али је његово понашање, како наводи, постајало непредвидиво. Како су се побуњеници приближавали граду, Гадафијева група желела је да побегне.

Дау каже да су он и други знали да, уколико не напусте град пре опсаде, неће бити излаза. Али Гадафи је одбијао да напусти Сирт, све до 20. октобра када су се он и његов син Мутасим одлучили на покрет.

"Наша група свакодневно се смањивала. Неки су погинули, неки су били рањени, а неки отишли с породицама. Тако да смо са 350 људи пали на 200 за само неколико дана", прича Дау. Они су, како каже, били недисциплиновани, нису имали никакав план, ни за бекство, ни за борбу.

Дау каже да је у конвоју који је тог 20. октобра покушао да изађе из Сирта било 40 возила. "Веровали су да ће успети да изађу из града док се побуњеници одмарају, али су ипак закаснили. НАТО снаге су побуњеницима прискочиле у помоћ и бомбародовале конвој у осам сати ујутро. Гадафи је у том нападу задобио лакше повреде главе и груди", присећа се Дау.

Након тога су снаге Националног прелазног већа запуцале на возила, а потом је уследио још један напад НАТО-а у коме је рањен велики број Гадафијевих људи. "Тада је било највише жртава, уништена су возила, наш аутомобил је погођен пошто смо изашли из њега. Било је много повређених, било је застрашујуће", прича Дау.

Дау не зна како је Гадафи умро

Како каже, нису имали другог излаза већ да беже. Њихов бег кроз одводне цеви завршио се тешком паљбом побуњеника који су их опколили. Дау каже да је од последица рањавања тада изгубио свест и да не зна како је Гадафи умро.

Дау каже да ће историчари проценити да ли је Гадафи био диктатор који је убијао властити народ или не. Историју, како каже, пишу они који имају моћ.

"Гадафи је веровао да може да остане на власти", каже Дау и додаје да су Гадафија његови најближи сарадници саветовали да оде из земље још у марту, "да оде уз поштовање и да сачува образ". Његови синови одбацили су ту могућност, нарочито Сеиф ел Ислам.

"Некоме ко је на власти провео 42 године није лако да поверује да је све готово у секунди", каже Дау. Он наводи да нема појма где су најтраженији људи бившег режима – Сеиф и Ел Сенуси, али, како каже, вероватно су и даље у Либији, пошто их не жели ниједна земља.

На питање да ли мисли да је Сеиф, који је током сукоба обећао да ће се борити до краја, био борац, Дау се насмејао тихо и рекао: "Не знам. Ја не мислим тако."

Према речима Дауа, Гадафи је осећао да су га светски лидери и његови дотадашњи пријатељи издали. "Спомињао је италијанског премијера Силвија Берлусконија, бившег премијера Велике Британије Тонија Блера, затим француског председника Саркозија и турског премијера Ердогана", прича Дау.

Но, највећа издаја дошла је изнутра, од самих Либијаца. Дау каже да је постојао план одбране Триполија, али да су издајници у домаћим редовима најзаслужнији за пад престонице.

Каже да је више од 3.800 војника требало да чува врата Триполија, а да је у ноћи када су побуњеници ушлу у град на дужности било само 200, за шта је, како каже, најзаслужнији заповедни генерал.

Мансур Дау, човек који је годинама служио режиму, сада чека суђење нових власти. Каже да има добар третман, али да још увек чека на адвоката кога је тражио. У Триполију није био од августа.

Дау каже да је револуција била воља народа и да је народ победио, али да сада мора да сачува ту победу, као и јединство Либије.

На питање да ли се каје што је био део режима, Дау је уздахнуо и осмехнуо се: "Понекад жалим због свега, жалим што сам жив. Наравно, сваки човек у неком тренутку свог живота жали због нечега и гледа уназад, али, нажалост, некада жалиш када је прекасно."