Карлос пред судом

Суђење некада најпознатијем светском терористи Карлосу Шакалу почело је пред судом у Паризу. Шакал се терети за четири напада са 11 жртава који су се догодили пре скоро три деценије у Француској.

Карлос (62), чије је право име Иљич Рамирес Санчез, негира умешаност у тe нападe, у којима је више од 140 људи повређено.

У интервјуу објављеном у недељу у једном венецуеланском листу, Рамирес је преузео одговорност за више од 100 напада у којима је погинуло између "1.500 и 2.000 људи".

Процењује се да ће суђење трајати до шест недеља. Ипак, Рамирес, који болује од дијабетеса, рекао је и да му недостаје породични живот који је, како каже, жртвовао у годинама које је провео путујући светом као терориста слободњак, по Блиском истоку и европским престоницама, а потом у бегу, а на крају у затвору 1994. године у Француској.

Венчање у затвору 2001. са његовом адвокаткињом Изабел Кутан-Пеир, која му је трећа жена, карактеристичан је потез за Карлоса, баш као и недозвољени интервју пред суђење због којег је доспео у самицу, где је боравак окончао после десетодневног штрајка глађу.

Највећи део света памти Карлоса Шакала као човека који је путовао светом и пркосио западним обавештајним службама. За припаднике револуционарних покрета из седамдесетих година важио је за живу легенду. 

Рамирес је најпознатији по отмици министара нафте земаља ОПЕК-а 1975, после које је му је приређен дочек када је са својим таоцима стигао у Алжир, као и по палестинској отмици француског авиона 1976. која је окончана акцијом израелских командоса.

Поширок списак сумњи 

Постоји сумња о његовој улози у масакру израелских спортиста на Олимпијади у Минхену 1972. године. Ипак, његова повезаност са отмицама, бомбашким нападима и убиствима сведочи о различитим потезима које је повлачио у стилу плаћеника, од припадности Народном фронту за ослобођење Палестине до помагања екстремним левичарским терористичким групама из Европе.

Безбедних места за скривање и савезника било је све мање после пада комунизма 1989. године. Припадници француске обавештајне службе ухапсили су Карлоса 14. августа 1994. у Картуму и превезли га у Париз.

Карлос се ни у заточеништву није одрекао имиџа неустрашивог ратника, а против тадашњег француског министра унутрашњих послова Шарла Паске поднео је оптужбу за отмицу.

"Ја сам професионални револуционар. Свет је мој домен", рекао је на суђењу 1997. на којем је подигао леву песницу у ваздух када је осуђен на доживотни затвор. По француском закону, у затвору мора да остане најмање 30 година.

Тада је осуђен за убиство двојице наоружаних француских истражитеља и наводног либанског доушника. 

Специјални антитерористички суд, који надзире група анонимних судија, одлучиће о оптужбама за четири бомбашка напада 1982. и 1983. године у Француској у којима је 11 људи погинуло, а 150 повређено.

Према оптужници, Карлос је имао дубоко лични мотив за два напада из 1982, пошто је покушао да примора Французе да ослободе његову затворену девојку Магдалену Коп, којом се касније оженио и са којом је добио ћерку, и саборца Бруна Брегеа.

Карлосов живот окорелог револуционара почео је његовим именом. Његов отац, богати комунистички адвокат Хосе Алтаграсија Рамирес Бавас, дао је својој тројици синова по једно од имена руског револуционарног вође Владимира Иљича Лењина.

"Ратно име" добио је када су британски таблоиди објавили да је примерак романа Дан шакала, Фредерика Форсајта из 1971, нађен у једном од његових скровишта у Лондону. Роман говори о професионалном убици ангажованом да убије француског председника Шарла де Гола.