Криза јача екстремну десницу

Трагедија у Норвешкој скренула је пажњу на екстремно десне партије у Европи. На изборима добијају значајну подршку и постају утицајне у парламентима. И у Европском парламенту, на изборима пре две године, освојиле су више посланичких места него раније.

Шведска, Финска, Данска и Холандија само су неке од европских држава са јаком екстремном десницом које, у време економске кризе, нетрпељивошћу према имиграцији и исламу или Европској унији, освајају бираче који осећају да су им угрожени посао, начин живота или идентитет.

Тим Бејл, са Универзитета у Сасексу, каже да већи број имиграната не значи нужно већи успех екстремне деснице, али имиграција која ствара друштво "непознатих странаца", јесте један од разлога њеног успеха.

"Неки од нас такво друштво воле, а други га се боје, посебно ако имигранти конкуришу за наша радна места, станове, социјална давања, па и наше жене", каже Бејл.

Криза је традиционалним владајућим великим партијама одузела моћ да бирачима обећавају сигуран посао, пензије и друга социјална давања.

Симеон Побулић из Форума за међународне односе каже да су се обновљене старе десне снаге "ухватиле" на тегобе "малог" човека, односно средње класе.

Традиционално владајуће велике партије покушавају да задрже бираче играјући на противничку карту.

(Не)испуњена обећања

У Француској је Никола Саркози свестан снаге Марин ле Пен, која уместо оца Жана Марија води "Национални фронт" и којем предвиђају улазак у други круг председничких избора следеће године.

"Никола Саркози дао је више обећања на основу платформе Националног фронта и успео да нам преотме нешто гласача. Али, он та обећања не може да испуни, што је створило разочарање код Француза. Реч је о кризи политичког интегритета и поштења", истиче Марин ле Пен.

Аналитичари, ипак, кажу да све то не значи трајну промену политичке мапе Европе. Симеон Побулић каже да ће криза уздрмати све конвенције, све традиције и све устаљене моделе, па и странке.

"Појавиће се разне мале групе које ће чак постићи и значајан резултат. Међутим, то је све привременог карактера, јер те мале групе, такође, немају одговор на данашње проблеме", каже Побулић.

Аналитичари указују и на то да се бирачима чини да имају мало политичког утицаја на доношење одлука у Бриселу, јер је, упркос обећањима да ће бити ближи људима, механизам заједничких институција већини остао далек и неразумљив.

Зато екстремној десници у земљама Европске уније успева да придобије бираче и антибриселском реториком.