Успон кинеске војне моћи

Први носач авиона кинеске ратне морнарице отиснуо се на прву пробну пловидбу. Брод је, у среду ујутру, отпловио из луке Далан, у североисточној кинеској провинцији Лјаонинг.

Тест вожња је у складу са пројектом опремања брода, навели су кински војни извори, додајући да ће се после пробе наставити са даљим усавршавањем носача авиона, пренала је агенција Синхуа.

Аналитичари оцењују да је 300 метара дуг носач авиона био једна од најлошије чуваних кинеских тајни. Његово поринуће ствара нову забринутост због убрзане експанзија кинеске војне моћи, наводи Би-Би-Си.

Постоји неколико нерешених граничних спорова у морским акваторијама, у које је Пекинг директно укључен. Најосетљивији је проблем у Јужном кинеском мору. Кина је у поморском граничном спору са Вијетнамом, Јапаном и Филипинима.

"Кина је једина стална чланица Савета безбедности УН која нема носач авиона", рекао је агенцији ДПА пензионисани генерал Ху Гванжу, додајући да носачи авиона представљају симбол моћи сваке државе, и да је, у случају Кине, то средство одбрамбеног одвраћања.

Совјетски брод, кинески носач

Први кинески носач авиона је, заправо, некадашњи совјетски бојни брод "Варјаг". Брод је, осамдесетих година прошлог века, био конструисан за потреба некадашњег СССР-а, али никада није завршен.

Када се распао Совјетски Савез 1991. године, зарђали труп брода је смештен у украјинска бродоградилишта.

Кинеска компанија која је била повезана са Кинеском Народнослободилачком Војском купила је "Варјаг" наводећи да ће га претворити у пловећи казино у Макау. Протекло је неколико година док брод није одшлепан до луке Далан.

Пекинг је скоро затражио да брод буде намењен искључиво за обуку и истраживање.

Брза експанзија

Верује се да је кинеско наоружање у заостатку за америчким 20 година, али да је његов развој у брзој експанзији. Аналитичари наводе да се Кина фокусира на оружје које може да умањи војну снагу САД и угрози америчке стратешке интересе на Пацифику.

Кинеска армија инвестира велика средства у подморнице, а Кина истовремено гради и сопствени борбени авион базиран на стелт технологији, као и усавршени авион за превоз заснован на руској конструкцији.

Све то може бити једног дана употребљено против америчких бојних бродова и носача авиона, који плове у близини кинеске обале, и приморати их да отплове даље, пише Би-Би-Си.

Аналитичари постављају питање да ли ће Тајван, Кореја и Јапан, који су до сада на Америку гледали као заштитиника, моћи то и у будућности. У, недавно објављеној, јапанској студији одбране изражена је забринутост због тога што Кина није успела да објасни своје војне амбиције.