Од Сарајева до Утоје

Скоро недељу дана после напада у Ослу и на острву Утоји, у којима је погинуло 76 особа, потрага за жртвама је завршена, а преживели из дана у дан причају потресне приче о моменту када је норвешко острво претворено у пакао.

Међу онима који су избегли смрт од руке Андерса Брејвика је и Ема Мартиновић, осамнаестогодишња девојка која је са родитељима избегла из Сарајева када је почео рат. Као и већина младих, када је чула пуцњаву на Утоји, скочила је у језеро.

"Пуцао је и смејао се као неки ђаво. Осећала се мржња и задовољство док је убијао. Пуцао је у мене и погодио ме у руку", присећа се Ема напада.

Девојка је била на ивици снаге када је поред себе угледала дечака како плива. "Рекао је да има 11 година и да му је тата убијен. Зажмурила сам и рекла самој себи да морам да будем јака. Понудила сам му да се окачи на моја рамена, ако не може да издржи. Он ми је одговорио да је сада прилика да покаже шта га је тата научио", каже Ема.

Девојка је заплакала, али је одмах уронила у воду да је дечак не види. Били су помоћ и нада једно другом.

У болници су јој рекли да је имала среће и да је вода ублажила јачину пуцња. "Да ме је погодио на обали, морали би да ми ампутирају руку", каже Ема.

После страшног догађаја, девојка каже да су јој осећања помешана. "Можда звучи глупо, али волела бих да га видим поново без оружја. Сви имају много питања, која чекају одговор. То боли", наводи девојка.

Норвежани чине све да се врате нормалом животу. Задовољни су понашањем премијера Јенса Столтенберга у тренутку тешком за Норвешку. Чак 94 одсто анкетираних га хвали, јер је показао "да није, као што се чинило, хладни Скандинавац".