Дан пада Бастиље

Француска обележава национални празник, Дан пада Бастиље. Традиционалној војној паради на Јелисејским пољима присуствовао је француски председник Никола Саркози, а свечаност је посматрало неколико десетина хиљада грађана.

Парада је одржана у знаку француских прекоморских трупа и париских ватрогасаца, који ове године обележавају 200 година рада и који једини, поред оних из Марсеља, имају војни статус.

У спектаклу који се одвијао између Тријумфалне капије и Трга Конкорд учестовало је 54 авиона, 30 хеликоптера, 275 возила, 82 мотора, 241 коњ и више од 5.000 људи. Први у дефилеу били су војници из француских прекоморских департмана и територија: Антила, Гијане, Полинезије, Нове Каледоније, Реиниона и Мајота.

Гледаоци су посебно емотивно поздравили војнике који су се вратили из операција у иностранству - Авганистану и Обали Слоноваче, приликом чијег проласка су, у знак поштовања, устали и сви присутни на службеним трибинама.

Прослава је, ипак, протекла у сенци јучерашње погибије пет војника и рањавања четири француска војника у Авганистану. Војници који су обезбеђивали локални племенски скуп недалеко од Кабула погинули су у самоубилачком бомбашком нападу.

На данашњи дан, 14. јула 1789. године, огорчени Парижани заузели су затвор тврђаву Бастиљу, чиме је почела Француска револуција.

Дана 11. јула 1789. године, краљ Луј Шеснаести, под утицајем конзервативног племства и своје супруге Марије Антоанете, сменио је реформистичког министра Некера и комплетно реконструисао владу, што га је довело у отворен сукоб са стотинама хиљада Парижана.

После неколико сати борбе, побуњеници су освојили затвор Бастиљу, убивши управника маркиза Бернара де Лонаја и затворске стражаре. Бастиља је служила као јак симбол свега што је омражено под старим режимом, иако је у нападу гневног народа ослобођено само седам затвореника.

Традиционална војна парада у Паризу, поводом Дана пада Бастиље, организује се од 1880. године. По својим размерама јединствена је у Европи, осим традиционалне параде за Дан победе у Москви.