Ракетни штит као семе раздора

Мало је изгледа да се успостави дубље поверење између Русије и Запада, јер су на Самиту Савета Русија-НАТО у Сочију, доминирале разлике око кључних питања.

Упркос великим разликама, две стране спремне су на сарадњу око постављања америчког ракетног штита у Европи. Неслагања има и када је реч о ратовима у Либији и Авганистану. Међу главним темама била је и борба против организованог криминала.

Ни блага клима црноморске обале није помогла у приближавању ставова Русије и НАТО-а о америчком ракетном штиту у Европи.

Осим начелне сагласности о сарадњи, хладноратовски ривали слажу се око мало чега. Русија тражи гаранције да штит није уперен против ње, док се НАТО оријентише према америчким плановима и предлаже да Русија гради своју ракетну одбрану.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров истиче да Русија не сматра НАТО претњом, већ партнером, али упозорава да постоје лажи у војној структури Алијансе, која је све ближа руским границама.

"Нико не може игнорисати постављање нечијих војних инсталација на својој граници", додаје Лавров.

Нервоза Кремља расте, јер је недавно најављено стационирање америчких ракета у Румунији.

На другој страни Алијанса одбацује оптужбе да не схвата озбиљно захтеве руске стране, тврдећи да авети прошлости више не постоје.

Генерални секретар НАТО-а Андерс фог Расмунсен навео је да је постојећи споразум довољна гаранција онога што смо обећали, а то је да нећемо нападати једни друге.

Неслагања су доминирала око безбедносне ситуације у области Кавказа. Подржавши суверенитет Грузије, НАТО је позвао Москву да повуче признање независности Јужне Осетије и Абхазије, које су 2008. године прогласиле отцепљење од Тбилисија.