Италија стеже каиш

Како би избегла дужничку кризу, италијанска влада предложила је мере штедње. Уместо најављених резова усмерених ка политичкој елити и јавној потрошњи Берлусконијева Влада, заправо, све дубље гура руку у џеп просечног Италијана. Планирано је да се за три године уштеди 47 милијарди евра.

Берлусконијева влада пропустила је још једну шансу, можда последњу, да заиста направи прави корак како би започела мукотрпни и дуготрајни процес смањења енормног јавног дуга. Корекцијом буџета предвиђа се уштеда од седам милијарди за ову и следећу годину, а по 20 милијарди за 2013. и 2014. годину, што значи да се врућ кромпир пребацује следећој влади.

"Буџетски дефицит треба да буде смањен за 4,5 одсто током наредне три године. Наравно, буџетски расходи биће смањени и у овој години", изјавио је италијански премијер Силвио Берлускони.

Пакет мера штедње је компромис Брисела и министра економије Ђулија Тремонтија, изложеног унакрсним жестоким притисцима. С једне стране, Европска унија жели да Италија повуче одлучан потез како би обуздала јавни дуг и избегла банкрот. С друге, премијер и владајућа коалиција не желе да претерује са резовима, иначе ће сви пре времена морати да напусте фотеље.

Због тога, политичарима остају повластице, а грађанима који зарађују од 15 до 28 хиљада евра годишње порез је повећан за три одсто. За исто толико, смањен је онима који зарађују до 10 хиљада и више од 75 хиљада евра.

У међувремену, Италијани су рекли шта мисле. "Оно што недостаје јесте како запослити младе. Влада наставља да узима, а мало даје", кажу једни. "Мислим да ће Берлускони извући земљу из кризе, он је моћан и зна како то да уради", сматрају други.

Међутим, нису прошла ни 24 часа од представљања владиног предлога мера штедње, а грађанима су уручени први рачуни: поскупели су нафтни дерифати и струја.