Белгија годину дана без владе

Белгија, светски рекордер у немогућности да формира владу, данас обележава годину дана јалових преговора о коалицији која би требало да води државу састављену од Фламанаца и Валонаца.

На општим изборима одржаним 13. јуна 2010. у Фландрији је победила сепаратистичка Нова фламанска алијанса предвођена Бартом де Вевером, а у Валонији Социјалистичка партија, чијем је лидеру Елију ди Рупу краљ Алберт II пре нешто мање од месец дана дао мандат за формирање владе.

То је, међутим, тек последњи у читавом низу покушаја белгијског суверена да у последњих годину дана пронађе човека, или људе, који би били у стању да окупе све политичке странке за једним столом и покушају да постигну компромис о формирању нове федералне владе.

Први "медијатор" био је Барт де Вевер, затим Ди Рупо, после чије оставке је краљ именовао Денија Питерса и Андреа Флауа, па поново Де Вевера кога је овај пут наследио Јохан Ванде Ланоте заједно са Дидијеом Рејндерсом и, на крају, Вутер Беке.

Ниједан од њих није успео да оствари било какав значајнији корак ка формирању коалиције, а последњи озбиљнији међустраначки преговори у оквиру којих су представници свих странака седели за истим столом одржани су још средином септембра.

Тако је ова земља 29. марта постала апсолутни светски рекордер без владе, пошто је потукла Ирак који је без владе био 289 дана.

Председавање ЕУ без владе 

Белгијанцима, међутим, овај пут ни 365 дана неће бити довољно, пошто се светло на крају тунела још увек не назире, иако је Ди Рупо за идући петак коначно успео да закаже састанак са представницима свих странака.

Оваква опуштеност, када је формирање нове владе у питању, може се објаснити не само дијаметрално супротним ставовима фламанских и валонских странака, него и чињеницом да се у овој земљи недостатак владе практично и не осећа.

Белгија је, примера ради, без владе обавила шестомесечно председавање Европској унији које су, чак, европски партнери оценили као примерно и једно од најбољих од оснивања европског блока.

Поред тога, вршилац дужности премијера Ив Летерм, успео је не само да испослује усвајање буџета за 2011. годину, него и да без већих проблема добије дозволу за ангажовање белгијских ваздушних снага у нападима на Либију.

Белгијанци, иначе склони црном хумору, кажу да, од како нема владе, чак железница боље функционише и возови су тачнији.