Нова улога САД на Блиском истоку

Амерички председник Барак Обама оценио је да је после арапског пролећа, како су названи демократски процеси започети пре пола године, окренута нова станица америчке дипломатије.

То значи да ће политика САД бити окренута ка унапређењу реформи и демократије широм региона, поручио Обама.

У говору, који је најављен као почетак ресетовања односа Вашингтона са земљама Блиског истока и северне Африке, амерички председник је указао да чини све да преокрене спољну политику САД у том региону, где је Америка у последњој деценији водила два скупа рата.

"Знамо да је наша будућност повезана са тим регионом, силама економије и безбедности, историје и вере", рекао је Обама и додао да САД сада има историјску могућност и одговорност да подржи право народа који тражи слободу.

Обама је указао да је сада прилика да се покаже да Америка више цени достојанство уличног продавца у Тунису, него сирову моћ диктатора, а почетак подршке региону најавио је кроз помоћ Тунису и Египту.

Према његовим речима, САД ће дати гаранције за кредите од милијарду долара, а опростиће дуг од још једне милијарде, да би та средства била употребљена за подршку отварању нових радних места.

Говорећи о Блиском истоку, Обама се осврнуо да израелско-палестински конфликт. Амерички председник је подржао кључни палестински захтев везан за границе њихове будуће државе и поручио Израелу да прихвати да не може да има стварно мирољубиву земљу базирану на "сталној окупацији".

Обама је навео да будућа палестинска држава треба да буде устројена на границама из 1967. године, пре Шестодневног рата у коме је Израел окупирао Источни Јерусалим, Западну обалу и Газу.

Он је у свом говору критиковао аутократске режиме широм Средњег истока, али није поменуо највећу и најбогатију медју репресивним државама, америчког савезника Саудијску Арабију. Обама, такође, није помињао Јордан, Уједињене Арапске Емирате, а у говору се једва осврнуо на Иран.