Читај ми!

Хладни рат због музејског блага

Пресуда америчког суда, којом се хасидској групи "Чабад" признаје власништво над колекцијом светих јеврејских списа, заоштрила односе Вашингтона и Москве. Русија прекинула сваку договорену позајмицу културних експоната америчким музејима, због страха да би могли бити заплењени.

Вишедеценијски спор између руске државе и јеврејске групе "Чабад" око права на поседовање светих јеврејских текстова, које су током векова сакупљали утицајни рабини, а које су совјетске власти 1945. године конфисковале, прети да уздрма светску уметничку сцену, преноси АП.

Наиме, Русија је зауставила све договорене позајмице уметничких предмета америчким музејима, укључујући планиране позајмице експоната Метрополитан музеју, као и музеју Природних наука у Хјустону.

Разлог заустављања договорених позајмица и замрзавање будуће сарадње јесте одлука Окружног суда у САД из 2010. године, којом је пресуђено да јеврејска група полаже право на свете текстове.

Због пресуде, велики број музеја и галерија из Русије одбио је да позајмљује уметничке експонате, плашећи се да би они могли бити конфисковани на основу одлуке суда.

Музеј Метрополитан, као и низ других великих музеја и галерија, размишља да узврати истом мером - да се уздржи од сарадње са руским уметничким институцијама.

Стејт департмент је подржавао и помагао кампању јеврејске групе "Чабад" да поврати свете текстове још од деведесетих година прошлог века.

Колекција Шнирсон 

"Чабад" је хасидски јеврејски покрет који већ две деценије покушава да поврати хиљаде религијских књига и рукописа, познатих као "Колекција Шнирсон".

Колекција, која је сакупљана од 1772. године и у оквиру које се налазе суштинска учења покрета Чабад, налази се у руским ризницама.

Састављена је из два дела. Први је "Бибилиотека" коју су Бољшевици запленили у Октобарској револуцији 1917. године, а други "Архива" за коју јеврејски учењаци тврде да је два пута "крадена". Једном од стране нациста 1939. године, а онда конфискована од стране Црвене армије 1945. године и однесена као "трофеј" у Москву.

Совјетски суд је, 1991. године, јеврејској групи дозволио право на преузимање светих списа, али је убрзо после пада СССР-а нова руска власт одбацила пресуду.

Руски званичници тврде да "Чабад" не полаже никакво право на колекцију и да цео случај треба да се решава пред руским судовима, пошто се радови сматрају делом културног наслеђа Русије.

Културни експонати заштићени 

Културни експонати позајмљени другим државама, према америчком Уставу, заштићени су од потраживања било које врсте, пошто их закон третира као "национални интерес од великог културног значаја" - што је случај са великим изложбама.

Међутим, неки званичници у Москви убеђени су да је крајњи разлог одлуке америчког суда заплена културног богатства Русије.

"Знамо шта се дешава у таквим случајевима: државна имовина - авиони, бродови, слике - бива заплењена", рекао је директор руског музеја Ермитаж Михаил Борисович Пјотровски.

"Последично, руска влада неће издавати дозволе за изложбе у Америци", истиче Пјотровски.

Упркос томе, адвокат "Чабада" Сет Гербер тврди да група не планира да затражи од суда да заплени руску културну имовину.

"'Чабад' неће тражити од суда доношење одлуке којом би се извршила заплена било којег предмета од 'културног значаја', а који је заштићен имунитетом федералног закона", закључио је Гербер.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 18. август 2025.
27° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом