Америка за петама Европи

У прва три месеца ове године, немачка привреда имала је раст од један и по одсто, чиме се вратила на ниво пре светске економске кризе. Добар резултат највеће европске привреде темељи се на порасту домаће потрошње, извоза и инвестиција, премашујући прогнозе економиста.

Највеће расположење је међу великим произвођачима, чија се производња изнова захуктава, јер су се доскора огромне залихе истопиле.

Јак раст бележи и Француска, чији је бруто друштвени производ повећан за један одсто.

На годишњем нивоу, економија еврозоне увећала се за 2,5 одсто, што је стопа за коју се сматра да треба да буде линија дугорочног просека.

Аналитичари указују да је еврозона, у овом часу, значајно надмашила све друге велике развијене привреде. Као поређење, Еуростат наводи учинак привреде САД која је порасла за 0,4 одсто у прва три месеца.

При овако великом расту у зони евра, упркос враћању Португала у рецесију и великом дужничком оптерећењу Грчке, ништа неће спречити Европску централну банку да до јула поново повећа каматну стопу на 1,5 одсто, са садашњих 1,25 одсто, а да то учини још једном до краја године, сматрају аналитичари.

Немачка и Француска су убрзале привредни раст еврозоне, али и продубиле јаз између јаких и слабих економија у монетарном савезу. За најслабије, презадужене чланице зоне евра солидан раст је, међутим, још далеки сан.

Португалска економија је у првом кварталу ослабила 0,7 одсто, вративши се у рецесију. Влада те земље је признала да ће, након што је затражила међународну помоћ за спасавање, њена економија бити у слабљењу и ове и идуће године.

Грчка је, пак, остварила квартални раст - од 0,8 одсто, први пут од пред крај 2009. године, мада је то углавном резултат опоравка после дубоког слабљења од 2,8 одсто у последњем тромесечју 2010. године.

Ту земљу, нажалост, не очекују боља времена, с обзиром на то да Европска унија и Међународни монетарни фонд захтевају даље пооштравање мера штедње у замену за помоћ за спасавање.