Умро последњи ветеран Првог светског рата

Британац Клод Чаулс, последњи борац од 70 милиона људи мобилисаних у Првом светском рату, умро је у 111. години у Аустралији.

"Чаулс, звани "Чаклс", који је пред крај живота био слеп и скоро потпуно глув, преминуо је протекле ноћи у Дому за старе људе у Перту", саопштио је портпарол аустралијског Министарства одбране Гери Бут.

Бут је оценио да Чаулсова смрт означава крај једне ере. "Био је живи део историје и с његовом смрћу то је завршено", казао је он, пренео је АФП.

Пошто је ветеран Американац Френк Баклс умро почетком ове године, Чаулс је проглашен последњим преживелим борцем Великог рата, у којем је погинуло или рањено 37 милиона војника.

Последњи ветеран и учесник у оба светска рата Чаулс мрзео је рат и одбијао да учествује у церемонијама обележавања годишњица.

Према подацима Реда Првог светског рата, групе која прикупља податке о ветеранима, Чаулс и Британка Флоренс Грин били су последњи живи учесници тог рата, a Грин је радила као конобарица убританском краљевском ваздухопловству.

Клод Чаулс je рођен у месту Вајр Пидл у Великој Британији 3. марта 1901. Како би га војска 1916. регрутовала, Чаулс лаже о својим годинама и прикључује се Краљевској ратној морнарици где служи на ратном броду.

Ветеран презирао рат

Сведок је капитулације немачке царске морнарице 1918. године и уништења флоте дуж обала Шкотске након немачког пораза. 

Тих времена се сећа као доба несташице и досаде, али не заборавља ни тренутке када је био у великој опасности. Током 1919. и 1920. дуж обала Црног мора, присећа се да је "видео још већу несрећу и још више мртвих".

Године које је провео ратујући у оба светска рата обележиле су га за цео живот, али је одбијао да учествује у церемонијама обележавања годишњице примирја у Првом светском рату или да се прикључи било каквим комеморацијама, јер је презирао рат.  

"Није се уопште слагао са идејом глорификовања рата", испричала је једна од његових ћерки Дафне Едингер.

У морнарици су га учили да су Немци "монструми и грозан народ", прича његов син Адријан и додаје да је отац убрзо након рата схватио "да су сви исти, обични млади људи".

Прекомандован 1926. у Аустралију где се борио са шумским пожарима, Чаулс постаје "стручњак за експлозије", а Други светски рат проводи на аустралијским западним обалама које су сматране као могућа мета напада Јапанаца.

Године 1926. у Аустралији је упознао младу медицинску сестру пореклом из Шкотске и њих двоје су се настанили у Перту. Брачни пар који је у браку провео 80 година све до смрти супруге, добио је троје деце, 13 унучади, 26 праунучади и двоје прапраунучади.

Клод Чаулс последње године живота провео је у једном дому за старе, а своју дуговечност је приписивао "доброј исхрани, редовним физичким вежбама и употреби уља од бакалара у мањим количинама".

Са 108 година објавио је своје мемоаре.  Алкохол је пио само понекад, али је обожавао да се шали. "Наставите да дишете", то је тајна дуговечности, лукаво је убеђивао околину.