Беч и Берлин отварају тржиште рада

После седам година, грађанима осам источноевропских земаља, које су у Европску унију ушле 2004. године, неће требати посебне дозволе за рад у Немачкој и Аустрији.

Седам година трајао је прелазни период и важио је посебан режим. У Немачкој и Аустрији не очекују масован долазак радника.

Обе државе имају најнижу стопу незапослености у Европи и велики број слободних радних места, тако да прилив нове радне снаге не би требало да има негативан ефекат.

Нема више посебних радних дозвола за рад за грађане Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније, Естоније, Литваније и Летоније.

За све који дођу у Немачку важиће немачки стандарди и моћи ће да раде све послове. Немци ипак страхују од најезде странаца. Надлежни смирују јавност податком да у земљи тренутно недостаје стручна радна снага.  

Немачка министарка рада Урсула фон дер Лајен оцењује да би годишње око 100.000 људи могло да дође у Немачку.

"Ми желимо да отворимо врата свима, посебно образованој младој радној снази", наводи Дер Лајенова.

Нема опасности од обарања просечне плате

Економисти се слажу да ће Немачка имати користи, јер квалификовани радници увек доприносе већој продуктивности. Тврде да нема опасности да ће придошлице оборити просечне немачке плате.

Јоаким Милер из Бироа за истраживање тржишта рада истиче да, традиционално, странци посао траже у пољопривредном сектору, угоститељству и здравствено-социјалним делатностима.

Велики прилив радника не очекује ни Европска комисија, пошто су они који су желели да се запосле у некој од старих чланица то већ учинили. Аустријанци размишљају о позитивним ефектима.

Аустријски министар рада Рудолф Худшторфер процењује да неће бити најезде људи.

"Неће сва радна места бити попуњена преко ноћи. Зна се који профили су потребни, а тражи се и знање језика", рекао је Худшторфер.

Званичнике у осам земаља којима су отворена врата, брине конкуренција и одлазак најбољих стручњака. За Пољаке је немачко тржиште донекле било отворено и многи су већ пронашли посао протеклих година.

У Братислави траже исте услове за домаће и стране раднике, али, ипак, не очекују масован одлазак својих стрчњака.

Слична ситуација је и у Мађарској и Чешкој из којих, иначе, најмањи број радника одлази у друге државе тражећи посао, па власти две државе не брину много о одливу стручњака.