Годишњица катастрофе у Чернобиљу

На 25. годишњицу хаварије у атомској централи у Чернобиљу, руски и украјински председници Дмитриј Медведев и Виктор Јанукович посетили једини активни храм у забрањеној зони, цркву Светог Илије.

Двојица председника су положила камен-темељац за изградњу споменика свима који су учествовали у отклањању последица хаварије.

Код улаза у цркву, Медведева и Јануковича дочекали су патријарх московски и све Русије Кирил и митрополит Кијевски и све Украјине Владимир, након чега је служена литургија.

Црква Светог Илије била је активна до 1986. године, а затворена је после чернобиљске трагедије, да би потом 1994. године била реактивирана на молбу радника хаварисане централе.

У знак сећања на жртве катастрофе, звона на црквама у Кијеву огласила су се 25 пута, за сваку годину која је прошла од експлозије у Чернобиљу. Службу у сећање на жртве одржао је патријарх московски и све Русије Кирил.

Поглавар Руске православне цркве рекао је да свет није упознао катастрофу у мирним временима, која би могла да се упореди са оном у Чернобиљу.

Помену је присуствовало неколико стотина Украјинаца, међу којима и породице настрадалих радника.

Руски председник позвао је све државе да заједнички раде на томе да спрече несреће попут оне у Чернобилу из 1986. године када је дошло до хаварије на атомској централи.

Говорећи на комеморацији жртвама Чернобиља, Медведев је нагласио да је важно да сви схвате са којом количином енергије се ради у нуклеарним централама, како би одговорило изазовима на прави начин.

Украјински председник рекао је да катастрофе попут Ченобиља и данас у Фукушими показују да ниједна држава не може сама да се носи са таквим проблемом.

О последицама највеће мирнодобске нуклеарне катастрофе и данас постоје недоумице, јер је истина о њима годинама била државна тајна.

Према извештају УН из 1995. године, од хаварије је директно и индиректно страдало девет милиона људи.

Чернобиљска катастрофа

У априлу 1986. године, људском грешком, изазвана експлозија реактора 4, у руској нуклеарки "Чернобиљ" контаминирала је већи део Европе.

У Украјини, Белорусији и Русији од радијације је умрло 4.000 људи, а међу пола милиона оних који још живе на контаминираном подручју, највећи је пораст рака тироидне жлезде.

У недостатку лекова, лекари су локалном становништву саветовали да за чишћење организма свакодневно узимају чај од коприве и сок од боровнице.

"Када се догодило, нисмо знали колика је опасност. Сада смо сувише стари за одлазак из контаминиране зоне. Ми смо као лабораторијски зечеви, предмет експеримента", рекла је Ксенија из околине Чернобиља.

Размере трагедије и опасности од радијације, пет година су биле државна тајна.

"После хаварије, постојећи систем контроле радијације био је неупотребљив. Стручњаци, који су мерили радијацију, нису имали праве дозиметре, па су њихови апарати показивали погрешне вредности", рекао је физичар Валентин Виник, бивши радник нуклеарке.

Реактор четири заливен је бетонским омотачем, али су се брзо појавиле пукотине. Прошле године започети радови на новом омотачу, вредни милијарду и 600 милиона евра - запали су у финансијске тешкоће, па је завршетак пролонгиран за 2015. годину. 

Ипак, руски стручњаци тврде да је хаварија у Чернобиљу имала доста мање последице, него што се прича.

"Људи који нису стручњаци, опасност од радијације увеличавају и до десет хиљада пута", рекао Леонид Бољшов, директор Руског института за нуклеарну безбедност.

Време је умањило страхове, а последња деценија у свету била је "период нуклеарне ренесансе".

Тренутно, највећа експанзија атомске енергије је у Азији, где се реконструише две трећине од 64 реактора. Предводи Кина која је, после нукеларне катастрофе у Јапану, замрзла планове за изградњу нових нуклеарки.