УН прети интервенцијом

Војни хеликоптер Уједињених нација отворио ватру по трупама председника Лорана Гбагбоа у Абиџану, као одговор на све већи број убијених "плавих шлемова" у Обали Слоноваче.

Наиме, последњих неколико дана, у нападима на базу УН у Абиџану убијено је 11 припадника мисије Светске организације.

Хеликоптери Уједињених нација испалили су данас четири ракете на војни камп Лорана Гбагбоа, који одбија да преда власт медјународно признатом председнику Аласану Уатари, тврде очевици.

"Видели смо два хеликоптера МИ-24 мисије УН у Обали Слоноваче како испаљују ракете на војни камп Акуедо. Била је велика екслозија и још можемо да видимо дим", рекао је један од очевидаца.

У том кампу, у престоници Абиџану, смештена су три батаљона војске Обале Слоноваче, пренела је агенција Ројтерс.

Из канцеларије француског председника саопштено је да ће француска војска учествовати у операцијама УН у Обали Слоноваче како би се заштитили цивили од све већег насиља између присталица Гбагбоа и Уатаре.

Специјални представник генералног секретара УН у Обали Слоноваче Чои Јангђин рекао је за Би-Би-Си да мисија УН не може више да трпи "безумне" нападе Гбагбових трупа.

"Планирамо акцију. Не можемо више да праштамо несмотрене и безумне нападе на цивиле и плаве шлемове", рекао је Чои Јангђин.

"Под опсадом смо. Гађају нас снајперисти. У последњих неколико дана 11 миротвораца је убијено", истиче специјални представник УН.

Чои Јангђин рекао је да 9.000 припадника мисије УН у Обали Слоноваче немају мандат да активно делују на збацивању Гбагбоа, али да, свакако, имају овлашћење да реагују на нападе на цивиле или "плаве шлемове".

"Ускоро почињемо са употребом наших ваздушних потенцијала", нагласио је Чои Јангђин.

Ваздушни "арсенал" УН броји три "МИ-24" јуришна хеликоптера, као и неколико лаких хеликоптера "МИ-8" и "МИ-17".  

Опозиција јуриша на Абиџан

Трупе лојалне међународно признатом председнику Обале Слоноваче Аласану Уатари започеле су нови напад на Абиџан, како би приморале председника Лорана Гбагбоа да преда власт.

Конвој од неколико десетина возила у којима су биле Уатарине трупе ушао је током поподнева у Абиџан, најављујући "одлучујући" напад на град, јавља Ројтерс.

Ватра из митраљеза и неколико експлозија чуле су се одмах по њиховом уласку у град, јавио је репортер агенције Ројтерс.

Главнокомандујући официр Уатариних трупа Исиака Ватао рекао је Ројтерсу да је у напад на Абиџан са собом довео 4.000 људи, а да су у граду трупе које чине још 5.000 присталица опозиције.

"Уопште не сумњам у победу. Колико ће трајати, видећемо. Ипак, могло би да потраје и до два дана док потпуно не 'очистимо' град'", истакао је Ватао.

После брзог напредовања и преузимања контроле над већим делом земље, Уатарине снаге наишле су на жестоки отпор у Абиџану, где Гбагбоове трупе и даље истрајавају на својим положајима око председничке палате.

Протеклих дана, стратегија опозиционих трупа заснивала се на окруживању града, контролисању прилазних путева и прикупљања информација о арсеналу којим располажу трупе Лорана Гбагбоа.

Један од Уатариних највећих савезника и, највероватније, будући премијер Жуијом Соро оценио је да је ситуација сада "сазрела за муњевиту офанзиву".

Због све веће ескалације сукоба, Француска је послала још 150 војника, како би заштитила цивиле у Обали Слоноваче, тако да француске трупе у тој земљи сада чини 1.650 људи.

Очекивало се да ће опозиционе снаге брзо победити, имајући у виду да је неколико високих војних официра пребегло на страну Уатаре.

Најмање 1.500 људи је погинуло од почетка сукоба, пре пет месеци. Само протекле недеље, у граду Дуекуе на западу земље убијено је, према тврдњама Црвеног крста, 800 људи.

Генерални секретар Афричке уније Жан Пинг апеловао је на зараћене стране да се уздрже од насиља и заштите цивиле, додајући да се нада да ће ситуација бити решена Уатариним преузимањем председничке функција на коју је демократским путем изабран.

Наиме, Гбагбо је одбио да преда власт после избора 28. новембра прошле године, на којима је победу однео Аласан Уатара, кога УН признају за легитимног председника. 

Непријатељства настала после избора само су наставак историјски накупљених антагонизама између севера и југа земље, који су последњи пут ескалирали у грађанском рату од 2002. до 2003. године.