Тајни рат против Гадафија

Упркос тврдњама администрације Барака Обаме да америчке снаге неће крочити на тло Либије, известан број Американаца је већ недељама у тој земљи, јер је председник САД послао специјалце Централне обавештајне агенције у тајну мисију прикупљања података о владиним снагама.

Информацију о Обамином тајном рату прва је објавила телевизијска мрежа Еј-Би-Си, наводећи да је група агената ЦИА део шире, тајне, акције запада усмерене против Гадафијевих снага. Осим Американаца, за сада је извесно да се у Либији налази и неколико десетина агената британског МИ6.

Улога Американаца описана је као прикупљање података о владиним снагама о којима Вашингтон, наводно, зна јако мало, јер су амерички шпијуни протеклих година били заокупљени важнијим проблемима, као и успостављање контаката са побуњеницима.

Британски медији су, међутим, у потпуности открили чиме се у Либији баве њихови агенти: МИ6 наводи нападе борбених авиона на Гадафијеве оклопне јединице, артиљерију и рампе за лансирање пројектила.

Контакти са побуњеницима су, суштински, део потребе да се докучи идентитет особа које стоје иза читаве побуне, али и њихове спољне везе, пре свега, јер се неки од вођа устанка повезују са Хезболахом у Либану, или чак са самом Ал Каидом Осаме бин Ладена.

Суочени са лавином оптужби, Американци и Британци су у последња 24 часа готово у потпуности обуставили ваздушне нападе на источном фронту, па су побуњеници били принуђени на бег од безмало 200 километара.

Та пауза у бомбардовању, коју неки приписују и пешчаној олуји, била је, чини се, највећи савезник Гадафијевим трупама које су на прилазима Сирти просто прегазиле устанике и натерале их на бесомучно повлачење.

Побуњеници су за нешто више од 24 часа прешли пут од победничке еуфорије до паничног бега пред салвама Гадафијеве артиљерије и тенкова који су у среду увече, још једном, дошли на прилазе Аџдабији.

Суштински, највећи војни проблем побуњеника представља чињеница да у својим редовима имају око 1.000 озбиљних бораца и масу наоружаних дојучерашњих демонстраната, слабо имуних на страх који производе долазеће ракете "град" или топовске гранате.

Осим тога, обе стране суочене су са озбиљним мањком муниције. Гадафи, због чињенице да су му линије снабдевања растегнуте дуж 500 километара обале, над којом патролирају коалициони авиони и побуњеници, јер су добар део залиха које су претходно покупили из напуштених складишта, улудо испуцали шенлучећи због почетка бомбардовања и лаких победа претходних дана.

Американци и Британци су, управо због тога, наговестили да би могли да наоружају побуњенике, чиме је отворена прилично бурна дискусија да ли је такав потез у складу са резолуцијом 1973, на чијем су усвајању инсистирале управо ове две државе, и Француска.

Слање копнених снага могло би се показати неопходним, пошто су Гадафијеве снаге, суочене са ваздушним ударима, брзо научиле лекцију, па су тенкове махом заменили новим импровизованим оружјима, монтирајући топове и ракетне бацаче на камионе.