Бољи односи два џина

У Белој кући, уз највеће почасти, угошћен је кинески председник Ху Ђинтао. Најважнији дипломатски сусрет, слажу се стручњаци, а свет очекује да Обама и Ху буду изнад неслагања о политичким питањима.

Амерички председник Барак Обама, долазак колеге из Кине види као шансу да се поставе нови темељи бољих америчко-кинеских односа у будућности.

"Док неки сумњају у добробит сарадње Америке и Кине, ова посета показује једноставну истину. Обе имају огромно учешће у успеху друге стране. У испреплетаном свету, у глобалној економији, нације, укључујући наше, биће напредније и безбедније ако раде заједно", рекао је Обама.

Амерички председник се осврнуо и на људска права која чине једно од спорних питања две суперсиле.

"Историја показује да су друштва хармоничнија, државе успешније, а свет праведнији када се поштују права и обавезе свих нација и свих народа, укључујући универзална права сваког људског бића", напоменуо је Обама.

Кинески председник Ху Ђинтао заложио се за проналажење заједничких интереса на којима би се будућа сарадња заснивала.

"Кина и Америка треба обострано да поштују избор развојног пута и суштинске интересе. Потребно је да продубљујемо разумевање и поверење кроз дијалог", рекао је Ху.

Тајван, Северна Кореја, јуан...

Неслагања око бројних питања оптерећују односе две земље. Вашингтон критикује курс кинеског јуана, због којег има огроман трговински дефицит, док Пекинг замера то што америчко оружје иде на Тајван.

Два џина се не слажу ни по питању Северне Кореје, али међузависност њихових економија захтева да се уздигну изнад разлика.

Аналитичар Кенет Либертал мисли да је грешка што се Конгрес усресредио на курс јуана, пошто то није срж међусобних односа.

"Јако зависимо једни од других и треба боље да разумемо шта онај други ради, јер је то од обостране користи. Постоји могућност великих кинеских инвестиција у америчку економију и док год значе нова радна места, оне су добродошле", нагласио је Либертал.

У Кини и Америци живи четвртина светског становништва, а њихове привреде чине трећину глобалне економије.

Трговинска размена две највеће економије света је "тешка" 400 милијарди долара, док Кина у својим рукама држи четвртину америчких дугова као највећи купац обвезница којима Вашингтон попуњава буџетски мањак.