Докази о прикривању злостављања

Писмо Ватикана из 1997. године које је недавно обелодањено, упозорава ирске католичке бискупе да не пријављују случајеве сексуалног злостављања деце полицији. Жртве описују документ као непобитан доказ да Ватикан спроводи глобалну политику заташкавања.

Ирска национална радио-телевизија (РТЕ) дошла је до писма и доставила га агенцији Асошиејтед прес. Писмо показује да је Ватикан одбио иницијативу ирске цркве 1996. године да помогне полицији у идентификовању свештеника педофила, која је уследила после првих судских процеса о којима се писало у медијима.

Документ демантује тврдње Ватикана да Света столица никад није тражила од локалних бискупа да не достављају доказе и податке о осумњиченима полицији.

Цркви је одобрено да сама у својим круговима решава случајеве сексуалног злостављања и изриче казне, уместо да то препусти надлежним органима.

Католички званичници у Ирској и Ватикану одбили су да коментаришу наводе из писма, за које РТЕ наводи да је добио од једног ирског бискупа.

Надбискуп Лучано Стореро наглашава у писму да Ватикан не признаје политику ирске цркве и да се ради само о једној студији, истовремено упозоравајући да они свештеници који пријављују осумњичене полицији, ризикују да буду кажњени од Конгрегације свештенства.

У Стореровом писму из 1997. године наводи се да је Конгрегација свештенства тражила глобалну студију о сексуалном злостављању као и да ће успоставити заштиту деце од злостављања, "када за то дође време".

Данас се политика Ватикана у вези са злостављањем деце налази у правном вакууму. Ватикан саветује бискупима, у правно необавезујућој форми, да пријављују сумњиве случајеве полицији, наводи се на сајту Свете столице.

Ово је, ипак, изостављено из званичног правног савета Конгрегације за доктрину и веру.