Хезболах неће ни овог Харирија

Либански председник Мишел Сулејман одложио је за седам дана разговоре о формирању нове Владе, који је требало да почну данас, саопштено је из Кабинета председника.

Консултације о новом кабинету су, према наводима либанских политичара, одложене због данашњег самита у Дамаску на којем лидери Сирије, Катара и Турске треба да разговарају о политичкој кризи у Либану.

Криза је настала пошто је у среду пала Влада националног јединства Саада Харирија, када се из ње повукло неколико министара из покрета Хезболах и савезничких партија.

Хезболах је затражио од Харирија да одбаци извештај и одбије сарадњу са Трибуналом УН који ће ускоро објавити извештај о убиству његовог оца, Рафика Харирија. Саад Харири, међутим, то није прихватио.

У међувремену, у јавност је процурела информација да је Харири још 2005. године рекао истражитељима УН да је уверен да Сирија стоји иза атентата на његовог оца, јавила је агенција АФП. Агенција наводи да је аудио-снимак разговора емитован касно синоћ на либанској Њу ТВ, блиској Хезболаху.

Поједини амерички медији објавили су у суботу да ће Трибунал УН који истражује убиство Рафика Харирија оптужити иранског духовног вођу ајатолаха Али Хамнеија да је наредио то убиство.

У извештају се прецизира да је убиство испланирала иранска Револуционарна гарда, у сарадњи с либанским Хезболахом, пренели су израелски медији.

Карами кандидат Хезболаха

Лидер проиранског шиитског Хезболаха, шеик Хасан Насралах, рекао је својим присталицама да та организација и њени савезници неће подржати Саада Харирија за мандатара нове либанске владе.

Агенција Блумберг јавила је да ће Хезболах за мандатара нове Владе кандидовати Омара Карамија.

Карами је у два мандата био премијер Либана. Први пут оставку је поднео 1992. године, због масовних протеста због колапса либијске фунте, а други пут, 1995, после немира због атентата на Рафика Харирија, његовог претходника на функцији премијера.

Омар Карами је рођени брат Рашида Карамија, истакнутог либијског политичара у време грађанског рата у Либану (1975-1990), који је у осам наврата био премијер те државе, a убијен је у атентату 1987. године.

Према либанском закону, премијер мора да буде представник сунитских муслимана, председник државе хришћанин, а председник Парламента представник муслимана шиита.

Од укупно око четири милиона становника, свака од три религијске групе чини око трећину популације Либана.

Хезболах је најјача војна сила у Либану, са арсеналом који надмашује онај који поседује либанска војска.