Мртва зона или еко-рај

Рушевине града Припјата, у близини Чернобиља, где се одиграла највећа нуклеарна катастрофа у историји човечанства, стоје као уклете готово четврт века, пише Си-Ен-Ен.

Град је евакуисан првих дана, пошто је реактор број четири експлодирао у нуклеарној електрани, 26. априла 1986. године.

Данас су његове улице и тргови зарасли у жбуње, а ту је и дрвеће, зеленило које доминира напуштеним зградама и целокупном саобраћајном инфраструктуром уклетог града.

Људи су побегли од високе дозе радијације, али су биљке изгледа прилагодљивије на токсичну средину.

Истраживања показују да радијација није утицала на семе соје и лана које је било посејано у зони од свега пет километара од реактора који је експлодирао у такозваној зони без живота.

Мартин Хајдуч из Института за генетику биља и биотехнологију Словачке академије наука каже да је доза измерене радијације у семену занемарљива, иако је у листу и стабљици радијација већа.

Истраживања су показала да нема неке разлике између протеинске структуре семена тих биљака и оних које су расле на земљи која није контаминирана.

Опречна мишљења научника

Научници, ипак, за сада, не препоручују такве биљке за исхрану, али не искључују могућност да ће једног дана оне, ипак, бити на нашем столу. "Мртва зона", изгледа, постаје еко-рај.

У извештају УН из 2005. године наводи се, иако звучи невероватно, да је дошло до раста биљног и животињског света у "мртвој зони" и да је створена једиствена разноликост флоре и фауне.

Неки се не слажу са том тврдњом. Француски биолог Андерс Молер каже да његово истраживање показује да у стаништима са већом радијацијом има мање животиња, да је њихова репродуктивна способност смањена, а патолошке појаве честе.

Молер демантује извештај УН и каже да његово истраживање показује да је разноликост инсеката, птица и сисара у чернобиљској "мртвој зони" у опадању.

Хајдуч сматра да је разлог што је број животиња у "мртвој зони" већи него пре катастрофе  вероватно тај што нема ко да их лови.

Чернобиљ је захваћен са више од 40 различитих типова радијације. Изотопи цезијума су највише распрострањени, али највише бриге задаје плутонијум, због спорог полураспада. Присутан је и стронцијум.

Време полураспада цезијума је око 30.000 година, док је време полураспада плутонијума 29.000 година.

Ипак, крајем априла ове године, навршиће се 25 година од нуклеарне катастрофе, што ће, вероватно, и поред свих контроверзи, у опасну зону Чернобиља привући велики број туриста.