недеља, 03.10.2010, 08:20 -> 22:24
štampajДве деценије уједињења Немачке
Широм Немачке обележена двадесетогодишњица уједињења запада и истока земље. Догађај представља крај "хладног рата" запада и истока и блоковске поделе света. Централна прослава дана уједињења одржана у Бремену.
У Савезној Републици Немачкој обележен је "Дан уједињења", јубилеј уклања вештачке границе између западне и источне Немачке од пре двадесет година. Тај историјски догађај, значајан не само за Немце, формално је означио крај "хладног рата" између запада и Истока, односно блокова.
Симболичан заокрет се заправо десио годину дана раније, када је између 8. и 9. новембра 1989. године срушен 156 километара дуги Берлински зид који је скоро три деценије делио тај град и земљу на источни и западни део.
Зид је представљао "гвоздену завесу", симбол дубоких политичких и војних подела између два блока, земаља чланица НАТО и чланица Варшавског уговора.
"Тај датум када је срушен Берлински зид је најлепши дан у историји Немачке. Ми никада нећемо заборавити наше суседе и савезнике који су омогућили уједињење две Немачке", изјавила је канцеларка Ангела Меркел поводом обележавања 20. годишњице пада Берлинског зида.
Уједињење две Немачке дочекано је са олашањем и националним романтизмом и у Бону и у Берлину. Али уклањање стварних граница и подела између богатог запада и сиромашног истока није ишло ни брзо нити глатко, као што се то у почетку веровало. Процес није окончан ни после две деценије.
Међу Немцима се и даље јавља питање: Да ли је то било стварно уједињење две државе или је западна Немачка припојила државу на истоку?
"Уједињење је била жеља већине тадашњих источних Немаца. Уједињење није био 'аншлус', како га неки описују и данас", објаснила је недавно канцеларка Меркел, употребивши при том израз који је обично довођен у везу са Хитлеровом анексијом Аустрије 1938. године.
Меркелова је рођена у источној Немачкој, где се и школовала. Политичку каријеру је направила после уједињења две државе.
Централна прослава у Бремену
Уз присуство водећих немачких политичара и гостију из света у Бремену је одржана централна прослава дана немачког уједињења. Сваке године прославу организује она савезна покрајина која председава Бундесратом, горњим домом парламернта.
На званичној церемонији говорио је председник државе Кристијан Вулф, што је и његов први значајан наступ од избора у мају ове године.
Свечаности су присуствовали и канцеларка Ангела Меркел, председници влада немачких савезних покрајина, некадашњи политичари Немачке Демократске Републике, као и високи представници Европске уније.
Свечаност у Бремену праћена је и великом уличном прославом која је отворена синоћ и на којој су учествовали истакнути немачки музичари.
Прослава је настављена и у Берлину, културним програмом испред зграде Рајхстага, седишта немачког парламента Бундестаг.
Подстицај брисању граница унутар Европе
Најновије анкете показују да 88 одсто Немаца на некада социјалистичком истоку и 82 одсто на западу сматрају да је уједињење било исправно.
Анкета коју је почетком септембра спровела добротворна организација Народна солидарност потврдила је да процес стварног уједињења још није окончан: 11 одсто испитаних на западу и девет одсто на истоку и данас "жали за зидом".
Студија је такође показала да се четвртина грађана на истоку још не осећа "као прави грађани Савезне Републике Немачке".
Али и поред тога 60 одсто анкетираних је рекло да не би желело да се точак времена врати уназад, на период пре уједињења, а истраживачи додају: на истоку Немачке "постоји стална, растућа идентификација са Савезном Републиком Немачком".
Пад "гвоздене завесе" је и на међународном плану имао снажан утицај. Отворен је дијалог између истока и запада, почела је да се ствара клима поверења и сарадње.
Уједињење две Немачке је, такође, подстакао процес брисања граница унутар западне Европе који је 1985. године отпочео потписивањем Шенгенског уговора. У годинама које су уследиле уведен је безвизни режим, не само унутар ЕУ, него и са државама које су на путу интеграција са Унијом.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 13
Пошаљи коментар