Мањинска влада у Холандији

Након више од стотину дана преговора, лидери две холандске странке десног центра постигли су споразум о формирању мањинске коалиционе владе, прве овакве у Холандији од Другог светског рата, којој је подршку најавила и антиисламистичка Партија слободе Герта Вилдерса.

Споразум о формирању мањинске владе постигли су касно синоћ лидери Народне странке за слободу и демократију Марк Руте и Хришћанско-демократске странке Максим Ферхаген, али он данас мора добити потврду у самим странкама, што, како се очекује, неће бити лако.

Проблема може бити посебно код Ферхагенових демохришћана, међу којима су многи у последње време гласно изражавали неслагање у вези са сарадњом с Вилдерсом.

За сада још није јасно које су уступке Рутеови либерали и демохришћани морали учинити да би добили Вилдерсову подршку, али постоје индиције да ће доћи до драстичног смањења трошкова намењених различитим програмима за интеграцију имиграната.

Вилдерс, који је Куран упоредио са "Мојом борбом" Адолфа Хитлера и који због претњи муслиманских имиграната у Холандији живи под сталном полицијском заштитом, најавио је да ће нова влада водити "историјску политику" која ће се "по многим питањима веома разликовати од досадашње".

"Ко би, пре свега неколико година, рекао да ће Партија слободе имати изузетан утицај на владу", запитао је Вилдерс.

 Ни сами детаљи споразума либерала и демохришћана још нису познати, и требало би да буду званично објављени у четвртак, након разговора парламентарних фракција ових странака заказаних за данас.

Према холандским медијима, споразум подразумева смањење буџетског дефицита са 18 на 16 милијарди евра, што ће бити спроведено највероватније замрзавањем плата државних службеника и изменама у функционисању министарстава, локалних власти и полиције, која би, за разлику од осталих сектора, требало да буде појачана са 3.000 нових припадника.

Спекулише се, такође, да би нови премијер Холандије требало да буде Руте, јер је његова странка најјача у парламенту, док би демохришћани могли да задрже ресор финансија, министарство које су водили и у прошлој влади Јана-Петера Балкенендеа.

Хришћанско-демократска странка формирана је спајањем три верске странке, за коју етичка питања често имају већу важност у унутрашњим превирањима од уобичајених подела на левицу и десницу о питању привредне или социјалне политике.

Неки од чланова ове странке страхују да би сарадња с Партијом слободе довела до даљих етничких подела у холандском друштву, уместо да реши проблеме између грађана холандског порекла и оних проистеклих из имиграције.

Формирање владе Холандије имаће велики значај и за наставак европских интеграција Србије, јер је једино ова земља до сада била уздржана о питању прослеђивања кандидатуре Србије за чланство у Европској унији на анализу Европској комисији, позивајући се управо на "технички карактер" садашње владе.

Питање прослеђивања српске кандидатуре Комисији требало би да буде на столу министара спољних послова ЕУ када се 26. октобра буду састали у Луксембургу, у оквиру редовног месечног састанка Савета за спољне послове Уније.

Одлуку о стављању кандидатуре Србије на агенду овог састанка донело је белгијско председавање ЕУ након усвајања резолуције о мишљењу Међународног суда у Хагу о легалности једнострано проглашене независности Косова коју су усагласили Београд и Брисел.