Хладни рат за Арктик?

Руски премијер Владимир Путин одбацио је као неоснована поједина предвиђања да ће се водити "битка за Арктик", област за коју се верује да има велике резерве нафте и гаса.

"Из разних извора чују се предвиђања о претњи да ће се водити битка за Арктик", рекао је Путин на међународној конференцији "Арктик - територија дијалога" која се одржава на експертском нивоу у Москви, и подвукао да Русија пажљиво прати ситуацију у том региону и да има "своја предвиђања".

"Јасно видимо да је већина застрашујућих сценарија по питању Арктика без основа," рекао је Путин.

Руски премијер је истакао да постоје врло озбиљни економски и геополитички интереси који се укрштају на Арктику.

"Али не сумњам да сви проблеми који постоје на Акртику могу бити решени у атмосфери партнерства", рекао је премијер Русије.

"Изузетно је важно да сачувамо Арктик као зону мира и сарадње. Он мора да послужи као основа за право партнерство - у областима економије, безбедности, науке, образовања и очувања културног наслеђа", рекао је Путин.

Путин је навео пример сарадње Русије и Норвешке које су потписале споразум о одређивању границе у мору, чиме је окончан вишедеценијски спор.

По том споразуму две земље ће укинути тридесетогодишњи мораторијум на експлоатацију налазишта гаса и нафта у арктичком континенталном платоу на спорној територији од 176.000 квадратних километара.

Обраћајући се јуче скупу председник Исланда Олафур Рагнар Гримшон рекао је да је прошло време хладног рата када је Арктик био област око које су владале напетости.

Сви хоће Ломоносовљев гребен

Скуп у Москви одржва се уз учешће представника Русије, Норвешке, Канаде, Данске, Исланда и САД, који полажу право на акртичку територију, али на стручном, не на званичном нивоу.

Највећу пажњу привлачи подводни планински венац познат као Ломоносовљев гребен на који претендују све наведене земље, јер би тако стекле право на експлоатацију природног богатства на дну мора и испод њега далеко од међународним правом прописаних 370 километара од обале.

Руси за сваки случај спремају и осам пловећих нуклеарних централа да обезбеде довољно струје и грејања за 45.000 људи који би можда радили на Арктику.

"Русија не жели конфликт са осталим земљама, али је природно да нико не жели да одустане од своје територије, па ће тако и уложити огроман напор да задржи територију за коју сматра да јој припада", рекао је заменик директора Росенергоатома Сергеј Завјалов.

Нигде на Земљи нема тако драматичних промена као у арктичком региону. Ледени покривач брзо се топи и могао би потпуно да нестане за 20 година, а огромне резерве нафте и гаса постале би, тако, доступније. Руски стручњаци процењују да око Ломоносовљевог гребена лежи 75 милијарди барела нафте.

Форум "Арктик - територија дијалога" је одржан први пут ове године, а премијер Русије је навео да ће Северни пол уколико заинтересоване стране не буду сарађивале, постати извор "глобалних проблема" уместо "глобалне користи".