Пастор Џонс (не) спаљује Куран

Тери Џонс, амерички антиисламски оријентисани пастор, који је најављивао да ће спалити примерке Курана, на годишњицу напада на Америку 11. септембра, најпре је суспендовао свој план, образложивши одлуку вестима да је група која стоји иза градње Исламског центра и џамије близу места срушених кула близнакиња у Њујорку, одлучила да се тај објекат премести на другу локацију.

Џонс је рекао новинарима да је чекао на божји знак, да би одустао од протеста и да је тај знак добио у облику одлуке имама да џамију сагради на другом месту. До преокрета је, међутим, дошло када је имам задужен за изградњу рекао да не одустаје од локације.

Тери Џонс, пастор евангелистичке цркве рекао је да је акција спаљивања свете муслиманске књиге, Курана, на годишњицу напада на Њујорк и Вашингтон, тренутно "на чекању".

''Отказали смо спаљивање Курана, после имамових речи, а он сада прича да то није рекао. То, једноставно, није тачно. Имам неколико сведока који то могу да потврде. Могу да кажем да смо привремено одустали од акције, планиране за сутра'', каже Тери Џонс.

Имам Фејсал Абдул Рауф, шеф пројекта Исламског центра, истиче да се не могу изједначавати спаљивање нечијег светог писма са покушајем да се успостави међуверски дијалог.

Намера пастора мале евангелистичке цркве на Флориди наишла је на бројне осуде из Америке и света.

Председник Барак Обама упозорио је да најава спаљивања примерака Курана представља деструктиван чин и да иде у прилог Ал Каиди, која је, како каже, спремна на самоубилачке нападе у америчким и европским градовима.

Џонсу је телефонирао амерички министар одбране Роберт Гејтс, апелујући на њега да одустане од спаљивања примерака Курана, а више пута посетили су га и агенти Федералног истражног бироа.

Пасторова најава спаљивања свете књиге изазвала је оштре критике светских званичника и међународне заједнице, између осталог, америчког председника Барака Обаме, америчког државног секретара Хилари Клинтон, Ватикана, генералног секретара Уједињених нација Бан Кимуна, генералног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена, шефице дипломатије ЕУ Кетрин Ештон, немачке канцеларке Ангеле Меркел и премијера Израела Бењамина Нетанијахуа.