Божићно светло за рударе?

Тридесет тројици рудара, који су затрпани већ двадесет дана у руднику у пустињи Атакама у Чилеу, речено је да ће можда морати да чекају до Божића пре него што буду избављени. Свет је обишао снимак чилеанских рудара који знају да би спасавање могло да потраје четири месеца, али не губе наду.

Видео снимак у трајању од 45 минута објавила је чилеанска државна телевизија. Иако исцрпљени и мршави, рудари су добро расположени и шаљу поруке охрабрења својим ближњима.

"Мирни смо. Знамо да ћемо изаћи одавде. Хвала вам на свему што радите за нас", рекао је један од рудара.

Рудари поручују да су организовали све, како би им лакше прошло време које проводе на дубини од 700 метара. Неки се картају или играју домине, други вежбају.

У руднику бакра и злата у пустињи Атакама на северу Чилеа постоји неколико отвора, за комуникацију, проток ваздуха и допремање хране.

Рођаци су у кампу поред рудника, срећни што могу да прате њихово стање. Како кажу, једино што им треба је стрпљење.  

Лекари страхују за вид рудара и њихово психичко стање, јер после радости може доћи до депресије. Зато су рударима дали посебан програм вежбања, антидепресиве и светло које симулира ноћ и дан.

Министар здравља Жем Маналих каже да су рудари већ дуго под земљом и да су изгубили од осам до 10 килограма. Лекари их подучавају како да не добију на тежини, с обзиром да ће морати да се провуку кроз тунел који ће бити дугачак 688 метара, а широк само 66 сантиметара. Уз то, мораће да буде места и за корпу којом ће рудари бити извлачени.

Маналих је рекао да рудари од добијају храну у виду пића налик млеку, обогаћеног калоријама и протеинима, са укусом који подсећа на чоколаду са ванилом.

Поднете су прве тужбе против управе рудника. Породице не размишљају о новцу, већ траже да се утврди одговорност оних који нису радили свој посао.

Рудари имају контакт са светом од прошле недеље, када су спасиоци тек из осмог покушаја успели да прокопају уску рупу до њиховог скровишта, дубоко испод земље.

Пре него што су спасиоци прокопали рупу, рудари су се подвргли строгој дисциплини и током 17 дана су живели на две кашичице туњевине, на гутљају млека, те по залогају крекера и брескве дневно.

Њихове резерве у сколништу у које су успели да уђу док се окно урушавало, биле су довољне за још само два дана.

Рудари су сачували светиљке на шлемовима - њихов једини извор светлости у тмини, ако се изузму машине чија употреба загађује ваздух под земљом. У једном тренутку су употребили булдожер да дођу до природног изворишта воде.