Десет година од Брегзита, више од половине Британаца би да се врати у ЕУ

Лево оријентисани аналитичари у Лондону тврде да би тај потез могао да донесе лабуристима додатну подршку четрнаест посто бирачког тела.

Ипак, премијер у оставци сер Кир Стармер и његов потенцијални наследник Енди Барнам нису спремни на тај потез.

Британска Игра престола

Пре тачно десет година извештавала сам са овог места у тренутку када се огласио Биг Бен и тиме означио крај гласања на референдуму о изласку Уједињеног Краљевства из Европске уније.

Мене лично резултат тог референдума није изненадио, али многе аналитичаре јесте.

Оно што је уследило може се назвати правом британском Игром престола у реалном времену.

Први је оставку поднео Дејвид Камерон само дан после гласања.

"Док одлазимо последњи пут, једина ми је жеља да ова сјајна земља, коју волим, настави да буде успешна", рекао је пре десет година Камерон док се са породицом опраштао од улице Даунинг број 10.

Тререза Меј оставку на место лидера Конзервативне и унионистичке странке поднела је 24. јула 2019. године – три године од почетка мандата.

Борис Џонсон задржао се на положају премијера још краће. Отишао је 6. септембра 2022. године, али је земљу и званично извео из Европске уније.

"За неколико сати идем у Балморал да се сретнем са краљицом. Штафету ће коначно преузети нови лидер конзервативаца. Ова трка неочекивано се претворила у штафетну", нашалио се подносећи оставку Џонсон.

Његова наследница Лиз Трас трајала је само тридесет три дана, која су британску државу коштала четрдесет милијарди фунти.

"Не могу да спроведем мандат због којег ме је Конзервативна странка изабрала", поручила је Трас у опроштајном говору.

Риши Сунак успео је да земљу врати са економског понора, али је платио цену губитком парламентарних избора.

"Извињавам се. Дао сам овом послу све од себе“, поручио је Сунак одлазећи са места премијера 4. јула 2024. године.

"Чуо сам одговор своје парламентарне странке. Прихватам га у духу добре воље", закључио је јуче, ни две године од почетка мандата лабуриста Кир Стармер.

Десет година од Брегзита, Британија је на прагу да добије и седмог премијера.

Да ли је за то једино крив излазак из Европске уније?

Професорка Џил Ратер за британског Института за управу сматра да је за политичку буру делимично је крива и пандемија, а делимично британска рањивост на скок цена енергената, а поготово гаса.

"Зато смо посебно тешко погођени последицама руског напада на Украјину", истиче професорка Ратер.

Добра страна Брегзита

Откако се педесет два одсто бирача определило за Брегзит, еврофили тај потез виде као узрок свих зала у друштву. Да ли развод са Бриселом има и добру страну?

Професор Ананд Менон, директор Института Уједињено Краљевство у променљивој Европи, подсећа да је Уједињено Краљевство вратило контролу над сопственом законском регулативом и имиграционом политиком.

"За неке је то било вредно високе економске цене. Друго, постоје сектори где Британија има користи од закона, који се разликују од оних у Унији. Реч је пре свега о високој технологији", наглашава професор Менон подсећајући да је Британија трећа дестинација у свету када је реч о развоју вештачке интелигенције.

За професорку Џил Ратер са британског Института за управу добра страна Брегзита је та што политичари сада морају да преузму одговорност за сопствене одлуке.

"Не могу да криве Европску унију. Ако политичари склопе лош трговински споразум, а сељаци су незадовољни, знају ко је одговоран. Слично, ако број имиграната нагло порасте, народ зна кога да криви. Друга добра страна брегзита је што је народ донео ту одлуку упркос томе што тај став није делила политичка елита", указује професорка Ратер.

Активисти су поводом десетогодишњице самом небу послали поруку да је „брегзит сломио Британију“.

Еврофили тврде да њихова опција данас има већину и надају се новом референдуму.

"Сада подацима можемо да поткрепимо тезу да је брегзит имао негативан утицај на британску привреду. Готово сигурно је ослабио Британију на светској позорници", закључује професор Ананд Менон, директор института Уједињено Краљевство у променљивој Европи.

Сви грађани Уједињеног Краљевства слажу се у једном – узроци и разлози, који су довели до изласка из Европске уније само су дубљи, а друштво све подељеније.