Техеран поднео Пакистану нови предлог за разговоре са Вашингтоном; Аракчи: САД изгубиле 100 милијарди због Нетанјахуа

Бела кућа је саопштила да неће детаљно излагати приватне дипломатске разговоре о новом иранском предлогу Сједињеним Државама који је поднет пакистанским посредницима.

"Детаљно не излажемо приватне дипломатске разговоре. Председник (Доналд )Трамп је јасно ставио до знања да Иран никада не може поседовати нуклеарно оружје", рекла је портпаролка Беле куће Ана Кели.

Према њеним речима, преговори се настављају како би се осигурала краткорочна и дугорочна национална безбедност Сједињених Држава.

(Reuters)

Иран је данас доставио нови предлог преговарачког оквира Пакистану, који је посредник у процесу мировних преговора између Техерана и Сједињених Америчких Држава, јавља ИРНА позивајући се на иранске дипломатске изворе.

Портпарол Министарства спољних послова Ирана Есмаил Багеи изјавио је да су окончање рата и постизање трајног мира приоритет Техерана у разговорима са Вашингтоном.

Како се наводи, примирје између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела успостављено је 7. априла ради омогућавања дипломатског решења, које је касније продужено на неодређено време.

Преговори између Техерана и Вашингтона одржани су 11. априла у Исламабаду, уз учешће делегација које су предводили председник иранског парламента Мохамад Багер Калибаф и амерички потпредседник Џеј Ди Венс, али без постизања договора.

(Танјуг/ИРНА)

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) саопштиле су да су њихове трупе уништиле више од 900 инфраструктурних објеката које повезују са Хезболахом у граду Бинт Џбејл, на југу Либана.

У операцији су учествовале снаге 98. дивизије, укључујући падобранске јединице, бригаду Гивати, командосе и бригаду 214.

Према наводима ИДФ-а, током акције елиминисано је више од 200 бораца, док су пронађене и заплењене велике количине наоружања.

Борбе су укључивале блиске окршаје на терену, као и прецизне ваздушне ударе усмерене на објекте за које израелска војска тврди да су коришћени за нападе на њихове снаге.

ИДФ је такође навео да је у тој области откривен стадион са постављеним експлозивом, који је потом уништен у ваздушном нападу.

Према процени израелске стране, операција је значајно ослабила присуство и оперативне способности Хезболаха у једном од кључних упоришта ове организације на југу Либана.

Администрација председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа оценила је да је рат са Ираном окончан услед важећег примирја, наводи се у саопштењу високог званичника администрације достављеном данас Си-Ен-Ену.

Америчка телевизија наводи да би тиме могла да избегне обавезу тражења одобрења Конгреса САД за наставак сукоба, док законодавци из обе странке захтевају гласање о војној акцији.

У саопштењу америчког званичника се наводи да су, у смислу закона из 1973. године који захтева сагласност Конгреса за војне операције дуже од 60 дана, "непријатељства која су почела у суботу, 28. фебруара окончана".

Званичник је додао да су Сједињене Америчке Државе и Иран 7. априла постигли двонедељно примирје, које је у међувремену продужено, као и да од тог датума није било размене ватре између америчких оружаних снага и Ирана.

Овакав став, напомиње Си-Ен-Ен, потврђује аргумент који је министар одбране САД Пит Хегсет изнео током сведочења пред Конгресом, када је рекао да, према тумачењу администрације, "рок од 60 дана престаје да тече током примирја".

Насупрот важећем примирју, Ормуски мореуз остаје практично затворен, пошто и САД и Иран спречавају пролазак танкера кроз тај стратешки важан поморски правац.

(CNN)

Министар спољних послова Ирана Абас Аракчи изјавио је да је Сједињене Америчке Државе рат коштао 100 милијарди долара до сада, а не 25 милијарди како наводе из Вашингтона.

"Пентагон лаже. Нетанјахуово коцкање је директно коштало Сједињене Државе 100 милијарди долара до сада", објавио је Аракчи на мрежи Икс, преноси Тасним.

Аракчи тврди да су трошкови рата четири пута већи него што то САД признају, као и да су индиректни трошкови за америчке пореске обвезнике много већи.

"Месечни допринос за свако америчко домаћинство достигао је 500 долара и брзо расте", навео је ирански министар спољних послова и додао: "'Израел први' увек значи 'Америка последња'".

Званичник Пентагона задужен за финансије Џулс Херст изјавио је раније ове недеље да је рат у Ирану Сједињене Америчке Државе до сада коштао 25 милијарди долара.

(Танјуг, Икс)

Ирански министар правде Мохсени Еџеи изјавио је да Техеран никада није напустио преговарачки сто, али да је за преговоре који се заснивају на логици и рационалности и да не прихвата никакво наметање. Еџеи је казао да је то тема о којој иранске власти система имају консензус, преноси Тасним.

"Непријатељ који ниједан од својих циљева није постигао агресијом и претњама свакако не може бити наметљив или захтеван за преговарачким столом. То је чврста и доминантна позиција у нашем систему, и сви ми наглашавамо, по наређењу врховног вође револуције, да је наша дипломатија дуж терена", казао је Еџеи.

Он је казао да Иран "не поздравља рат, али се не плаши рата".

"Истрага правних и судских аспеката агресије америчког и израелског режима против иранске нације и ратних злочина почињених у овој агресији наставиће се са снагом и енергичношћу, како на домаћем тако и на међународном нивоу, и ми ћемо гонити и кажњавати ратне злочинце и добићемо одштету од њих", рекао је Еџеи.

(Танјуг, Тасним)

На основу уговора са компанијом за вештачку интелигенцију (АИ), америчка морнарица ће користити софтвер АИ за проналажење иранских мина у Ормуском мореузу, које су постављене од почетка сукоба крајем фебруара.

Компанија за вештачку интелигенцију "Домино дата лаб" из Сан Франциска добила је задатак да убрза процес чишћења мина из Ормуског мореуза уз помоћ софтвера који може да научи подводне дронове да идентификују нове врсте мина за неколико дана.

"Тражење мина је некада био посао за бродове. То постаје посао за вештачку интелигенцију. Морнарица плаћа за платформу која јој омогућава да обучава, управља и користи ту вештачку интелигенцију брзином потребном за спорне воде које блокирају глобалну трговину и угрожавају морнаре", рекао је главни оперативни директор Домина Томас Робинсон.

(Reuters) 

Најмање две особе су погинуле, а више од десет је рањено у најновијим израелским ваздушним ударима на југ Либана, саопштили су либански званичници.

Према наводима министра здравља Либана, напади су изведени на подручје Набатије ел Фаука, где су погођени објекти у насељеном делу. Истовремено, државна новинска агенција пренела је да су израелске снаге раније током дана извеле додатне ударе на места Харис и Ел Тајри.

Поред ваздушних удара, забележено је и артиљеријско гранатирање у више пограничних места, укључујући Кфаршубу, Ел Мансури, Кунине и Вади ел Хуџеир.

Напетости дуж либанско-израелске границе остају високе, а страх од даље ескалације сукоба у региону и даље је присутан.

(Al Jazeera)

Начелник Здруженог генералштаба америчке војске генерал Ден Кејн и начелник Централне команде адмирал Бред Купер обавестили су америчког председника Доналда Трампа о плановима за могуће нападе на Иран, објавио је новинар Аксиоса Барак Равид на платформи Икс.

Позивајући се на изјаве два неименована званичника, он је навео да је брифинг у четвртак трајао 45 минута.

(Танјуг)

Израелско Министарство спољних послова саопштило је да је већина, око 200 учесника Глобалне флотиле "Сумуд", која је требало да испоручи хуманитарну помоћ Гази, пуштена на слободу након задржавања на Криту, док ће двојица активиста бити спроведена у Израел ради испитивања.

У саопштењу објављеном на друштвеној мрежи Икс, наводи се да ће Саиф Абу Кешек, који се сумњичи за повезаност са, како је наведено, терористичком организацијом, и Тијаго Авила, осумњичен за нелегалне активности, бити пребачени у Израел ради испитивања, преноси Тајмс ов Израел.

Израелско министарство је саопштило да су сви остали притворени пуштени, док је мисију описало као "флотилу под вођством Хамаса" и "провокацију" усмерену на скретање пажње са, како наводи, одбијања палестинске милитантне групе да се разоружа.

Организатори флотиле позвали су на међународни притисак како би и преостала двојица активиста била ослобођена.

(Times of Israel)

Ирански председник Масуд Пезешкијан и председник парламента Мохамед Багер Калибаф траже смену министра спољних послова Абаса Аракчија, кога су оптужили да је следио упутства шефа Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) у нуклеарним преговорима, а да није о томе обавестио председника, саопштила су два извора упозната са ситуацијом.

Извори су за портал Иран интернешенел рекли да Пезешкијан и Калибаф верују да је Аракчи последњих недеља деловао мање као министар задужен за спровођење владине политике, а више као помоћник Ахмада Вахидија, команданта ИРГЦ-а.

(Танјуг)

Фјучерси нафте марке "брент" за јул порасли су за 1,04 долара, на 111,44 долара по барелу, док су фјучерси нафте марке "вест Тексас" порасли за 41 цент, на 105,48 долара по барелу, као последица иранске блокаде Ормуског мореуза, и америчке блокаде иранских лука за извоз сирове нафте.

Цене нафте расту од краја фебруара када су Сједињене Америчке Државе и Израел напале Иран, што је довело до затварања Ормуског мореуза и прекида испорука око једне петине светских залиха нафте и течног природног гаса, подсећају медији.

Цене нафте марке "брент" порасле су за 50 одсто само у марту.

(Танјуг)

Званичник из кабинета врховног верског вође Ирана Мохсен Коми одбацио је спекулације о здравственом стању ајатолаха Моџтабе Хамнеија и оценио их као "непријатељску пропаганду".

Он је, међутим, потврдио да је Хамнеи био рањен током америчко-израелског напада 28. фебруара, преноси портал Иран интернешенел.

Коми, заменик за међународну комуникацију у кабинету лидера, изјавио је да се шире гласине о здравственом стању чланова руководства како би се изазвале реакције власти и потом искористиле у политичке сврхе.

"Наш најважнији задатак сада је да му помогнемо да сачува живот, јер је он сада Божји представник овде", рекао је он. Коми је додао да је Хамнеи "био у згради погођеној у нападу у којем су погинули и други станари", али да је "ушао у двориште неколико минута пре напада".

(Танјуг)

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи апеловао је на међународну заједницу да позове Сједињене Америчке Државе и Израел на одговорност због, како је навео, 40-дневног "агресивног рата" против Ирана, упозоравајући да су актуелне тензије у Персијском заливу и Ормуском мореузу директна последица тих акција.

"Тренутна небезбедност у Персијском заливу и Ормуском мореузу је директна последица америчке и израелске војне агресије против Ирана", рекао је Аракчи у телефонском разговору са швајцарским министром спољних послова Игнациом Касисом, преноси иранска ТВ Прес.

Шеф иранске дипломатије је истакао да међународна заједница "мора да узме у обзир ову реалност и да агресоре позове на одговорност за њихова флагрантна кршења Повеље УН и међународног права".

Он је, такође, оптужио противничку страну за више кршења прекида ватре који је ступио на снагу 8. априла, тврдећи да је примирје више пута нарушено. Швајцарски министар је поновио став своје земље о потреби за дипломатским решавањем сукоба и повратком мира у регион. Аракчи и Касис су разговарали и о билатералним односима и сагласили се да наставе консултације о питањима од обостраног интереса.

(Танјуг, ТВ Прес)

Примирје између Сједињених Америчких Држава и Ирана, које је почело 8. априла, "ставило је тачку" на непријатељства између две земље због приближавања рока када би амерички председник Доналд Трамп морао да затражи ратна овлашћења Конгреса, изјавио је високи званичник Трампове администрације. 

"У сврху Резолуције о ратним овлашћењима, непријатељства која су почела у суботу, 28. фебруара, окончана су", рекао је званичник за Ројтерс.

Навео је да, од када је почело примирје, није било размене ватре између оружаних снага САД и Ирана. Раније су аналитичари и помоћници у Конгресу рекли да очекују да ће Трамп обавестити Конгрес да планира продужење ратних овлашћења од 30 дана, или да ће занемарити тај рок, а администрација је тврдила да прекид ватре означава крај сукоба. 

Закон из 1973. године дозвољава председнику рок од 60 дана у ком мора да оконча акцију коју је покренуо без одобрења Конгреса, а затим мора да затражи одобрење од Конгреса или продужење од 30 дана на основу "неизбежне војне потребе" која се односи на безбедност оружаних снага. 

Рат у Ирану почео је ваздушним нападима које су покренули Израел и Сједињене Државе 28. фебруара. Трамп је формално обавестио Конгрес о сукобу 48 сати касније, чиме је покренут рок од 60 дана, који истиче данас. 

Амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је на саслушању у Сенату у четвртак да сматра да је одбројавање од 60 дана за покретање ратних операција без одобрења Конгреса заустављено током примирја.

Према америчком Уставу само Конгрес, а не председник, може да објави рат, али ограничење се не примењује на операције за које администрација наведе да су краткорочне, или да представљају реаговање на непосредну претњу.

(Танјуг)