У израелским нападима убијен министар обавештајних служби Ирана; Техеран најављује освету због смрти Лариџанија

Катарска постројења Рас Лафан за течни природни гас почела су да се евакуишу због претње Ирана нападом, изјавио је данас извор који је упознат са ситуацијом.

Извор је за Ројтерс рекао да је евакуација почела након упозорења Ирана да ц́е напасти енергетска постројења у земљама око Персијског залива.

Иран је раније данас издао упозорење за евакуацију за неколико нафтних постројења у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима и Катару, наводећи да ће бити мете удара "у наредним сатима", у одговору на израелске нападе на гасно поље Јужни Парс, објавили су ирански државни медији.

Рас Лафан је главно катарско енергетско чвориште.

(Танјуг, Reuters)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да Немачка не намерава да учествује у обезбеђивању бродског саобраћаја кроз Ормуски мореуз, упркос ескалацији сукоба у Ирану и расту цена горива.

"Ово није наш рат", нагласио је Мерц и додао да одговорност за тренутну кризу у региону лежи на иранском режиму, али да се нада да ће ирански народ моћи да преузме судбину у своје руке, преноси "Билд".

Кад је реч о односима са САД у околностима кризе због рата у Ирану, рекао је да Немачка дели важне циљеве са САД, али да се неће устручавати да каже где ствари види другачије и где имају различите интересе. 

"Такво партнерство мора бити у стању да то издржи, иначе то није партнерство“, рекао је Мерц, истакавши да ЕУ има интерес да се рат на Блиском истоку брзо заврши. Немачки канцелар је критиковао амерички приступ у региону Залива. 

"До данас не постоји убедљив план како би ова операција могла да успе. Вашингтон нас није консултовао. Саветовали бисмо да се не предузима овакав поступак како се тренутно спроводи", рекао је он, уз напомену да Немачка ипак стоји иза свог партнерства са САД.

(Танјуг)

Ирански Корпус чувара исламске револуције издао је наређења за евакуацију унутар пет енергетских постројења у региону Персијског залива:

– рафинерија "Самреф" у Саудијској Арабији

– петрохемијски комплекс "Ел Џубаил" и компанија Masaiid holding у Саудијској Арабији

– гасно поље "Eл Хосн" у Уједињеним Арапским Емиратима

– рафинерија "Рас Лафан" у Катару.

"Ови центри су постали директне и легитимне мете и биће гађани у наредним сатима. Стога се сви грађани, становници и запослени позивају да одмах напусте ова подручја и без одлагања се удаље на безбедну раздаљину", наводи се у саопштењу Револуционарне гарде.

(Tasnim)

Немачка жели да види промену унутар Ирана, али та промена неће да буде постигнута војним средствима споља, изјавио је у Берлину министар спољних послова Немачке Јохан Вадефул.

"С обзиром на то каква је бруталност и немилосрдност овог режима, пожељно је да дође до промене режима", рекао је немачки министар спољних послова на конференцији за новинаре са својим француским колегом Жан-Ноелом Бароом.

Сматра и да то мора да се развије изнутра, у земљи и, како је навео, срећом постоје позитивни покушаји у том правцу. Вадефул је истакао да је Немачка у разговорима са иранском опозицијом.

(Reuters)

Заменик министра спољних послова Ирана Саид Хатибзадех упозорио је Сједињене Америчке Државе да ће се суочити са "новим Вијетнамом" уколико пошаљу копнене снаге у Иран.

У изјави за Скај њуз, Хатибзадех је рекао да је Иран спреман да се бори колико буде потребно и да тренутно није фокусиран на дипломатско решење. Иако није искључио могућност преговора, Хатибзадех је рекао да је порука америчком председнику Доналду Трампу јасна.

"Само прочитајте шта се догодило у Вијетнаму", поручио је заменик министра спољних послова Исламске Републике.

Упозорио је да би амерички војници могли да доживе сличну судбину.

"Они који су их увукли у овај рат могу да их увуку и у мочвару", навео је Хатибзадех.

Оптужио је израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да је "увукао" САД у сукоб и позвао је америчке званичнике да "двапут размисле" пре него што предузму даље војне акције, истичући да Нетанјаху и израелски режим имају агенду да рат представе као победу по својој мери.

"Требало би да двапут размисле када имају посла са Ираном и да не слушају савете оних који не познају Иран, а који су деценијама желели да добију рат против Ирана америчким пореским обвезницима и крвљу америчких војника", навео је заменик иранског шефа дипломатије.

(Танјуг)

Мађарски премијер Виктор Орбан упозорио је да би рат у Ирану могао да погорша мигрантску кризу у Европи и истакао потребу за "личним лидерством" у Европи.

У свом првом интервјуу за британске медије, Орбан је навео да сукоб између Ирана, САД и Израела може да има два кључна ефекта – повећање миграција и раст цена енергије због поремећаја у снабдевању.

"Мислим да сада имамо две тешкоће које нам прете због тог сукоба. Једна је миграција, а друго је енергија. И утицај овог рата на снабдевање енергијом и цену енергије. Дакле, ове две кризе би могле да настану или би могле да буду створене као резултат превирања", рекао је Орбан.

(Танјуг)

Израелски министар одбране Израел Кац изјавио је да је ирански министар обавештајних послова Есмаил Хатиб убијен у израелском ваздушном нападу у Техерану током ноћи, наглашавајући да се очекују "значајна изненађења".

"На данашњи дан очекују се значајна изненађења у свим сферама која ће ескалирати рат који водимо против Ирана и Хезболаха у Либану. Интензитет удара у Ирану се повећава. Ирански министар обавештајних послова Хатиб је такође елиминисан током претходне ноћи", рекао је Кац.

Кац је нагласио да су он и премијер Израела Бенјамин Нетанјаху "овластили Одбрамбене снаге Израела (ИДФ) да елиминишу било коју високо позиционирану иранску личност, без потребе за додатним одобрењем".

(Times of Israel)

Русија категорично осуђује напад на иранску нуклеарну електрану Бушер и позива на све напоре за деескалацију ситуације у том подручју, изјавио је генерални директор руске државне компаније Росатом Алексеј Лихачов.

"Категорички осуђујемо оно што се догодило и позивамо стране у сукобу да уложе све могуће напоре како би деескалирале ситуацију у области нуклеарне електране Бушер", поручио је Лихачов.

Према његовим речима, удар у близини нуклеарне електране Бушер у Ирану догодио се 17. марта у непосредној близини оперативног енергетског блока.

"У 18.11, према московском времену (17.11 по средњоевропском времену) извршен је удар на подручје поред зграде метеоролошке службе, која се налази на локацији нуклеарне електране Бушер у непосредној близини оперативног енергетског блока", рекао је Лихачов и навео је да је радијациона ситуација на тој локацији након гранатирања "нормална".

Како је навео, у нападу није било повређених међу запосленима државне корпорације Росатом. Лихачов је саопштио да Росатом припрема трећу евакуацију својих запослених из Ирана.

"Око 250 запослених и њихових породица безбедно је евакуисано из Ирана. Деца запослених су евакуисана превентивно, пре почетка оружаног сукоба. Тренутно је тамо остало око 480 наших колега. У току су припреме за трећу евакуацију особља", рекао је Лихачов.

Раније је Организација за атомску енергију Ирана (АЕОИ) саопштила да је ракета погодила нуклеарну електрану Бушер, али да није било жртава нити материјалне штете. Тренутно, Иран има само једну оперативну нуклеарну електрану, у Бушеру, која се гради уз руску помоћ.

Прва јединица нуклеарне електране, завршена уз руско учешће, повезана је са иранском националном мрежом и пуштена у рад у септембру 2011. године.

Изградња друге фазе електране, која је планирана да обухвати два енергетска блока, била је у току.

Нуклеарна електрана Бушер налази се на обали северног дела Персијског залива, око 750 километара јужно од Техерана, а користи уранијум произведен у Русији и ради под надзором Међународне организације за атомску енергију.

НАТО ће распоредити још један амерички систем противракетне одбране "патриот" у јужној турској провинцији Адана, у ваздухопловној бази "Инџирлик", где се налазе трупе из Сједињених Америчких Држава и других чланица Алијансе, саопштило је турско Министарство одбране.

Прошле недеље, НАТО је распоредио систем "патриот" и у југоисточној провинцији Малатја, у близини радарске базе, као део јачања ваздушне одбране због претњи из рата у Ирану.

У Адани се већ налази шпански систем "патриот". Турска, која има другу највећу војску НАТО-а и граничи се са Ираном, истиче да се у тренутном сукобу ослања на савезничку ваздушну одбрану при пресретању ракета испаљених из региона, док још развија домаће капацитете за потпуну противракетну заштиту.

(Reuters)

У рату у Либану свакодневно страда број деце једнак једном школском одељењу, било да су убијена или рањена, док је осталој деци од почетка сукоба пре две недеље одузет осећај нормалности, изјавио је заменик извршног директора Међународног фонда за децу и омладину (УНИЦЕФ) Тед Чаибан.

Према подацима либанског Министарства здравља, најмање 111 деце је погинуло, а 334 је рањено у израелским нападима на Либан од 2. марта, када је Хезболах ушао у регионални сукоб гађајући територију Израела. То је у просеку готово 30 деце дневно, пише Ројтерс.

"То значи да је од почетка рата сваког дана једно одељење деце у Либану убијено или рањено", рекао је Чаибан.

Смрт деце у Либану део је ширег биланса од око 1.200 деце страдале широм региона последњих недеља, готово 200 у Ирану, четири у Израелу и једно у Кувајту.

"Платили су страшну цену. Прво на шта позивамо јесте деескалација и политичко решење овог рата", рекао је Чаибан.

Израел наводи да не гађа намерно цивиле и да упозорења омогућавају становништву да се склони пре напада.

У израелским нападима погинуло је више од 900 људи у Либану од 2. марта, према либанским подацима, док је због наредбе израелске војске о евакуацији расељено више од милион људи. Међу њима је 350.000 деце.

"То потпуно ремети животе деце. Нема дома, нема школе, нема осећаја нормалности", рекао је Чаибан.

(Reuters)

Америчка амбасада у Багдаду погођена је рано јутрос дроном, након чега је одјекнула експлозија у тој области, саопштили су безбедносни извори.

Извор из безбедносних служби рекао је за ирачки портал Шафак да је напад био усмерен на комплекс амбасаде Сједињених Америчких Држава у Зеленој зони Багдада. Извор је напоменуо да системи противваздухопловне одбране нису успели да неутралишу дрон.

Багдад је у уторак био мета вишеструких напада ракетама и дроновима усмерених на подручје око Међународног аеродрома и америчку амбасаду. Према изворима, најмање три дрона погодила су америчко дипломатско представништво у близини аеродрома у Багдаду, активирајући системе противваздухопловне одбране.

Нападе изводе милиције које подржава Техеран, у знак одмазде због рата САД и Израела против Ирана, који је почео 28. фебруара. За сада нема извештаја о жртвама или штети.

(Танјуг)

Ирански амбасадор при Уједињеним нацијама Амир Саид Иравани оптужио је Израел за "агресију" против Ирана, убиство цивила и уништавање цивилне инфраструктуре, позивајући Савет безбедности да испита кршења међународног права и Повеље Уједињене нације.

У писму генералном секретару УН Антонију Гутересу и председнику Савета безбедности, Иравани је навео да Повеља УН не сме да буде ослабљења нормализацијом употребе силе и агресије у региону.

"Савет безбедности УН мора да прихвати своју фундаменталну одговорност у заштити међународног мира и истрази ових тешких кршења повеље УН и међународног права од стране САД и израелског режима", навео је Иравани.

Иран је истовремено поновио посвећеност међународном праву и заштити свог суверенитета, националног интегритета и цивила.

Према писму, од почетка америчко-израелске војне акције 28. фебруара, убијено је најмање 1.348 цивила, укључујући 233 жене и 202 детета, а рањено је 17.000 особа. Уништено или оштећено је више од 19.700 објеката цивилне инфраструктуре, укључујући стамбене јединице, пословне зграде, медицинске центре и школе.

(Press TV)

Израелска војска поновила је упозорење о евакуацији великих размера у јужном Либану, говорећи цивилима да треба да се евакуишу северно од реке Захрани.

"Терористичке активности Хезболаха приморавају ИДФ да снажно делује против њих у том подручју и нема намеру да вам науди", поручио је цивилима портпарол војске, пуковник Авичај Адреи, а преноси Тајмс ов Израел.

Упозорење је први пут издато у четвртак.

"Ваздушни напади су у току, јер ИДФ делује великом силом у том подручју. Стога, ради ваше безбедности, поново вас позивамо да одмах евакуишете своје домове и да се одмах преселите северно од реке Захрани. Свако кретање ка југу може угрозити ваше животе", упозорио је Адреи.

(Times of Israel)

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да убиство секретара иранског Врховног савета за националну безбедност Алија Лариџанија (67), неће нанети смртоносан ударац иранском руководству и неће дестабилизовати политички систем земље.

Аракчи је у интервјуу за Ал Џазиру нагласио да ирански политички систем не почива на појединцима и да је структура Исламске Републике "чврста", са политичким, економским и друштвеним институцијама које функционишу без обзира на одсуство појединих лидера.

"Присуство или одсуство једне особе не утиче на ову структуру", рекао је Аракчи.

Подсетио је и на атентат на врховног вођу ајатолаха Алија Хамнеија 28. фебруара, истичући да је систем тада одмах обезбедио замену и наставио да функционише.

Лариџани, особа од поверења Хамнеија и његовог сина Моџтабе, убијен је у нападу у понедељак увече.  У истом нападу погинуо је и бригадни генерал Голамреза Солејмани, командант иранских снага Басиџ, кључне паравојне формације Корпуса исламске револуционарне гарде

"У ратовима се не почиње убијањем политичких лидера, укључујући и изабране лидере. Тај програм атентата је гангстерски, то је тероризам, то није норма рата", навео је Аракчи.

Према његовим речима, Моџтаба Хамнеи је задобио лакше повреде у нападу и сада је добро. Аракчи је такође истакао да сукоб у региону Залива није избор Техерана и поновио је да САД морају да буду одговорне за све последице рата – људске, финансијске и геополитичке.

"Овај рат није наш рат. Ми га нисмо започели. Сједињене Америчке Државе су га започеле и одговорне су за све последице", нагласио је ирански министар.

(Al Jazeera)

Став Ирана против развоја нуклеарног оружја неће се значајно променити, изјавио је министар спољних послова Абас Аракчи, уз напомену да нови врховни вођа још није јавно изнео свој став о том питању.

Бивши врховни вођа, Али Хамнеи, који је убијен у раној фази америчко-израелског рата против Ирана, противио се развоју оружја за масовно уништење кроз фетву, односно верски декрет, издат почетком 2000-их.

Западне земље, укључујући Сједињене Америчке Државе и Израел, годинама оптужују Техеран да тежи развоју нуклеарног оружја, док иранске власти тврде да је њихов нуклеарни програм искључиво у цивилне сврхе.

Аракчи је закључио да још није у позицији да процени правне или политичке ставове Моџтабе Хамнеија.

(Al Jazeera)

Иран је погубио човека оптуженог за шпијунажу за израелску обавештајну агенцију Мосад рано јутрос, пише Тасним.

"Смртна казна израелском шпијуну, који је официрима Мосада пружио слике и информације о осетљивим областима у земљи, извршена је јутрос пошто је прошла кроз правни поступак и добила одобрење Врховног суда", пренела је иранска новинска агенција.

Како је наведено, човека је Мосад регрутовао на мрежи, док је боравио у Шведској, а пошто је објавио своје податке на линку за оглашавање групних путовања. Први контакт је наводно остварио официр Мосада који говори персијски, пише у извештају.

Револуционарна гарда га је ухапсила у јуну прошле године у Ирану, током 12-дневног рата са Израелом. Како се наводи, поседовао је софистицирану шпијунску, обавештајну и сателитску комуникациону опрему, а код њега је нађено и 30.000 евра у готовини.

Министарка спољних послова Шведске Марија Малмер Стенегард касније је навела да је у питању држављанин Шведске и навела да је јасно да правни поступак који је довео до погубљења није био и правно обезбеђен.

"Одговорност за то је искључиво на Ирану. Шведска ће наставити да осуђује озбиљна кршења људских права у Ирану", навела је Малмер Стенергард.

Министарство спољних послова Шведске позвало је иранског амбасадора у вези са погубљењем.

(Tasnim, Reuters)

Русија је проширила размену обавештајних података и војну сарадњу са Ираном, коме помаже да гађа америчке снаге у региону Блиског истока, рекли су за Волстрит џорнал извори који су упознати са том темом.

Извори су рекли да Русија Ирану доставља сателитске снимке и побољшану технологију дронова, како би помогла Техерану да прецизније гађа америчке снаге у региону.

Лист оцењује да Русија на тај начин покушава да задржи свог најближег блискоисточног партнера, да га подржи у борби против војне моћи Сједињених Америчких Држава и Израела и да продужи рат који Русија користи војно и економски.

Амерички председник Доналд Трамп прошле недеље је рекао да верује да Русија и њен председник Владимир Путин у некој мери помажу Ирану.

(The Wall Street Journal)

Врховни секретар иранског Савета за националну безбедност Али Лариџани (67), који је убијен у Техерану у израелском нападу у понедељак увече, био је највиши ирански безбедносни званичник и једна од најмоћнијих личности у Исламској Републици.

Лариџани је био и члан Иранског савета за ефикасност и виши саветник претходног врховног вође Ирана, ајатолаха Алија Хамнеија. Био је и председник Маџлиса – иранског парламента – 12 година, пре него што га је заменио садашњи највиши посланик законодавног тела, Мохамед Багер Калибаф.

Суштински, Лариџани је био једна од најмоћнијих личности у Ирану, архитекта безбедносне политике те земље и блиски саветник ајатолаха Алија Хамнеија до његове смрти у америчко-израелском ваздушном нападу 28. фебруара.

Као потомак водеће свештеничке породице, са браћом која су дошла на високе положаје после Исламске револуције 1979. године, Лариџани је виђен као лукав и прагматичан, али увек жестоко одлучан да подржи ирански теократски систем власти, пише Ројтерс.

Лариџани је рођен 1958. године у великом ирачком шиитском муслиманском светилишту Наџафу, у Ираку, које је било дом многих значајних иранских свештеника.

Преселио се у Иран као дете, а касније се фокусирао на студије и стекао је докторат из филозофије. 

Када је Лариџани имао 20 година, шах је свргнут у Исламској револуцији и на власт је постављен ајатолах Рухолах Хомеини за врховног вођу, а када је Ирак извршио инвазију на Иран дуж фронта од 800 километара, месецима после револуције, Лариџани се придружио Корпусу исламске револуционарне гарде – новој, идеолошки вођеној војној јединици посвећеној Хомеинију.

Током рата са Ираком уздигао се до чина официра, команданта који је био фокусиран на организационе дужности иза фронта. После рата, Лариџани је постао министар културе, а затим шеф иранског државног емитера.

Као главни преговарач за нуклеарна питања од 2005. до 2007. године, Лариџани је био одговоран за одбрану права Ирана да обогаћује уранијум, што је процес који је потребан за производњу горива за нуклеарну електрану, али који такође може дати материјал за нуклеарну бомбу.

Као председник парламента од 2008. до 2020. године, имао је улогу у осигуравању да нуклеарни споразум са шест светских сила из 2015. испуни захтеве скептичних иранских политичара.

Лариџани је поново именован за шефа Врховног националног савета безбедности прошле године, након 12-дневног ваздушног рата који је покренуо Израел.

Вашингтон га је осудио због улоге савета у гушењу масовних протеста у јануару, а према саопштењу америчке владе, санкције против њега и других званичника уведене су као одговор на репресије против домаћег становништва.

Једна од Лариџанијевих ћерки је, у међувремену, отпуштена са позиције наставника медицине на Универзитету "Емори" у Сједињеним Америчким Државама, услед протеста иранско-америчких активиста због његове улоге у сузбијању демонстрација.

Савет за националну безбедност Ирана је у уторак саопштио да је Лариџани погинуо заједно са сином Мортазом, замеником Секретаријата за безбедност Алирезом Бајатом, и неколико њихових телохранитеља.

(Reuters)

Израелски министар спољних послова Гидеон Сар изјавио је да је та земља ефикасно добила рат са Ираном, али да ће кампања ваздушних удара наставити док се не постигну сви циљеви.

"Већ смо победили. Ово је јасно за нас и за наше суседе, али ћемо наставити док се мисија не заврши", рекао је Сар.

Истакао је да је Иран "драматично ослабљен", и да више није земља каква је била пре него што је рат почео 28. фебруара, заједничким америчко-израелским ударима. Нагласио је да режим у Ирану може да сруши само ирански народ.

Говорећи о иранској блокади Ормуског мореуза, Сар је напоменуо да је блокада тог пловног пута, којим пролази око 20 одсто промета светске нафте, "модерно пиратство", и да је то глобални проблем.

(Reuters)