Ко је био ајатолах Али Хамнеи, убијени врховни вођа Ирана

Ајатолах Сејед Али Хосеини Хамнеи, врховни вођа Исламске Републике Иран од 1989. године и један од најмоћнијих лидера Блиског истока у последње три и по деценије, убијен је 28. фебруара у масовном ваздушном удару Израела и Сједињених Америчких Држава на Техеран. 

Иако није био класични диктатор, Хамнеи се налазио у средишту сложене мреже моћних институција, са правом вета на кључне одлуке и пресудним утицајем на избор кандидата за јавне функције. Млађе генерације Иранаца никада нису живеле у земљи без његовог вођства.

Смрт врховног вође највећи је геополитички потрес у региону од Исламске револуције 1979. године – коју је и сам помогао да се оствари – и најављује нову и неизвесну фазу за Иран, регион и свет.

Детињство једног верника

Хамнеи је рођен 1939. године у Машхаду, другом по величини граду Ирана и дому чувеног светилишта имама Резе.

Отац му је био Сејед Џавад Хамнеи, шиитски свештеник средњег ранга азербејџанско-турског порекла из места Хамане код Табриза. Мајка, Хадиџе Мирдамади, потицала је из персијске свештеничке породице из Јазда.

Био је друго од осморо деце. Породица је живела у кући коју је касније описао речима: "Шездесет до седамдесет квадрата, једна соба, мрачни подрум и вечере са мало хлеба и сувог грожђа."

Куран је почео да проучава са четири године, а већ са 11 је стекао квалификације за свештеника. Школовао се прво у Машхаду, а 1957. кратко је боравио и у Ираку, пре него што га је отац позвао да се врати кући.

Године 1958, преселио се у Ком, где је наредних шест година учио од великог ајатолаха Сајида Хусајна Боруџердија и вође Исламске револуције Рухолаха Хомеинија. Потом се поново вратио у Машхад да негује оца коме је слабио вид. 

Хапшења и успон

Хамнеи је политички успон започео раних шездесетих година 20. века, када је приступио Хомеинијевом покрету отпора против шаха Мухамеда Резе Пахлавија. Средином шездесетих постао је члан тајне групе младих свештеника коју је 1967. разбила шахова тајна полиција САВАК.

Према сопственим тврдњама, ухапшен је шест пута у периоду од 1963. до 1975. Шесто и "најтеже", привођење уследило је када је САВАК 1975. године упао у његов дом, запленио му сву литературу и послао у трогодишње изгнанство у удаљени Ираншахр, на југоистоку земље.

После Исламске револуције 1979, Хомеини га је поставио у Исламски револуционарни савет, а затим је био и заменик министра одбране, надзорник успостављене Револуционарне гарде, техерански имам који је читао молитве петком и народни посланик.

Када је група радикалних студената оданих Хомеинију упала у америчку амбасаду у Техерану и узела за таоце 66 америчких службеника од којих ће 52 остати у заточеништву чак 444 дана, Хамнеи их је подржао.

Криза је допринела паду администрације Џимија Картера у САД и усмерила Иран на трајно антиамерички и антизападни курс, обележивши почетак деценија међународне изолације.

Хамнеи је 1981. преживео атентат док је у џамији држао предавање. У експлозији бомбе сакривене у касетофону тешко му је повређена десна рука, која му је од тада парализована. У болници је провео 42 дана. Рођаци тврде да га је тај догађај променио и "усадио му огорченост према људима."

Председник и наследник

Пошто је у августу 1981. убијен тадашњи председник Мухамед Али Раџаи, свега 28 дана по ступању на дужност, Хамнеи је у октобру исте године изабран за наследника са скоро 97 одсто гласова, постајући први свештеник на председничкој функцији у историји Ирана. 

У инаугурационом говору осудио је "девијацију, либерализам и левичаре под утицајем Америке". Неколико месеци раније Ирак је извршио инвазију на Иран јер је председник Ирака Садам Хусеин страховао је да ће исламска револуција да се прошири и угрози његов режим.

Уследио је осмогодишњи, крвави рат са стотинама хиљада жртава. Хамнеи је проводио месеце на фронту, а многи команданти и војници које је познавао су погинули. Ирачка војска користила је хемијско оружје. Рат је продубио његово неповерење према САД и Западу, који су подржавали Ирак.

Као председник је служио два мандата, иако је његова стварна власт била ограничена уставом. Извршну власт делио је са премијером Мир Хосеином Мусавијем, реформистичким лево оријентисаним политичарем кога је Хомеини подржавао противно Хамнеијевој вољи.

Ипак, као председник је за официре Револуционарне гарде постављао своје људе. Гарда је организација на којој ће касније темељити своју власт.

Када је Хомеини преминуо у јуну 1989, Исламска Република није имала наследника. Предвиђени кандидат Хосеин Али Монтезари је раније смењен због критике масовних погубљења политичких затвореника.

Скупштина експерата верских правника је у ванредном гласању тражила да Хамнеи буде верски вођа пошто је претходно одлучивала о томе да ли ће државом управљати један лидер или колективно тело.

Међутим, Хамнеи није имао статус највишег шиитског верског ауторитета што је био неопходан услов за врховног ајатолаха. Старешине су одлучиле да промене устав и Хамнеи је за за врховног вођу изабран са 60 гласова, од могућих 64.

Државни медији су одмах почели да га ословљавају са ајатолах због чега је добио надимак "ајатолах преко ноћи". На седници је тврдио да на основу закона није квалификован за функцију, да је "човек са манама", али и да ће "учинити све да понесе ову одговорност." 

Верске старешине из Кома су му под политичким притиском 1994. доделиле статус највишег верског ауторитета, али део водећих верских старешина није прихватио одлуку.

Три деценије апсолутне власти

Недостатак Хомеинијеве харизме и верског ауторитета, Хамнеи је надоместио постављањем лојалиста на кључне позиције у Гарди, судству, Савету чувара устава и у медијима.

Преко Сетада, верске финансијске фондације, контролисао је велики део иранске привреде. Чувари устава, које је посредно или непосредно именовао, контролисали су ко сме да учествује на изборима.

Сваку побуну насилно је гушио, попут студентских протеста 1999, демонстрација због спорних избора 2009. и раста цена горива 2019, као и услед смрти Маше Амини у полицијском затвору 2022.

Брутални су били и обрачуни власти са демонстрантима на протестима током 2025. и 2026. године.

На међународној сцени Иран је често био изолован. После терористичког напада на Њујорк 11. септембра 2001, амерички председник Џорџ Буш Млађи уврстио је Техеран у такозвану "Осовину зла".

С друге стране, Хамнеи је изградио иранску "Осовину отпора", мрежу прокси снага под руководством чувеног иранског генерала Касема Солеманија, кога је америчка војска убила током претходног Трамповог мандата у јануару 2020. године. 

Мрежа је обухватала Хезболах у Либану, Хамас и Палестински исламски џихад у Појасу Газе, ирачке шиитске милиције, Хуте у Јемену, као и више паравојних формација у Сирији.

Осовина је практично уништена за две године, после напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године. Дванаестодневни рат Израела и Ирана био је завршни чин деградирања својеврсног регионалног савезништва.

Према америчким обавештајним подацима, Хамнеи је био главни доносилац свих одлука везаних за ирански нуклеарни програм, а нуклеарно питање било је кључно жариште. Иако је 2000-их тврдио да је нуклеарно оружје у супротности са исламом, Запад је сумњао да Иран развија капацитете.

САД су наредиле санкције, које су биле тешке за економију. Хамнеи није блокирао нуклеарни споразум 2015, али је сумњао у трајност америчке посвећености. Када је 2018. Трамп напустио споразум и обновио санкције, тензије су порасле.

Хамнеијеви одјеци

Током три и по деценије власти, обликовао је доследан наратив који који је открио дубоко антизападни, конспиративни и теолошки утемељен поглед на свет.

Због историјског спора са Израелом, деценијама је користио метафору да је Израел "малигни тумор" који треба уклонити. Иако ју фразу приписивао ајатолаху Хомеинију, временом ју је учинио сопственим заштитним знаком.

Једно од најконтроверзнијих питања јесте наводна фетва којом се нуклеарно оружје проглашава харамом (верски забрањеним). Више пута је изјављивао да Иран "не жели бомбу" и да је употреба таквог оружја противна исламским принципима. Западни аналитичари указују да формална, класична фетва никада није објављена у стандардном правном облику.

Антиамериканизам је, у Хамнеијевом наративу, темељни елемент идентитета Исламске Републике. Више пута наглашавао да слоган "Смрт Америци" не значи смрт америчком народу, већ америчкој политици, али је касније тврдио да то "није само слоган, већ политика".

Доследно је одбацивао западни концепт родне равноправности, описујући га као штетан и повезујући га са "ционистичким плановима". Истовремено је хиџаб називао "неотуђивом нужности", иако је повремено позивао на умереност у јавном дискурсу.

Био је ожењен са Мансуре Хоџастех Багерзаде из Машхада, која се није често појављивала у јавности. Имали су шесторо деце – четири сина и две ћерке. Најважнији међу њима је Моџтаба Хамнеи, који има значајну улогу унутар власти.

Ретко је путовао у иностранство и живео је повучено у комплексу у центру Техерана. У јуну 2025, у јеку израелско-америчких напада на Иран, обећао је да се неће предати. Тада је упозорио да би евентуални рат прерастао у "регионални сукоб".

Дуго је и чврсто држао све полуге власти, често изнад фракцијских подела, а ретко допуштајући да неслагање ојача. Следи доба неизвесности.