Тензије у Персијском заливу – САД спремне за акцију, Иран најављује отпор

У региону Залива се наставља гомилање америчких војних снага, док Вашингтон разматра војну акцију против Ирана. У Заливу су два носача авиона, а повећана је приправност бомбардера. Амерички војници су прераспоређени из база у Бахреину, Катару и Уједињеним Арапским Емиратима. Циљ је, како се наводи у Вашингтону, одвраћање и заштита савезника.

"Моја порука иранским властима је да би било боље да се кроз преговоре постигне фер споразум. Народ у Ирану је потпуно другачији од лидера, што је веома тужна ситуација", рекао је амерички председник Доналд Трамп.

Иранске власти поручују Вашингтону да неће подлећи притиску када је реч о нуклеарном програму.

"Нећемо поклекнути суочени са свим тешкоћама. Светске силе на челу са Америком се постројавају, кукавички, траже да погнемо главе јер смо суочени са проблемима. Издржаћемо," изјавио је Масуд Пезешкијан, председник Ирана.

А у Уједињеним нацијама забринутост да би се тензије између Вашингтона и Техерана могле претворити у војни сукоб.

"Веома смо забринути због појачане реторике у региону Залива и јачих војних активности, ратних игара, војних вежби, већег присуства ратних бродова. Охрабрујемо Америку и Иран да наставе да се дипломатски ангажују", изјавио је Стефан Дијарик, портпарол Гутереса.

У више европских градова и у Вашингтону одржане су антивладине демонстрације.

"Наша порука је веома јасна, подржавамо ирански народ у борби против режима," изјавио је Рамеш Шепард, организатор протеста у Вашингтону.

У Ирану на више универзитета организовани су антивладини протести, први такви 40 дана пошто су прошлог месеца угашени од стране власти.

Какве последице би могао да има крах дипломатије

Никола Туцаков из Института за европске студије рекао је за РТС да се ситуација креће ка озбиљној ескалацији.

"Делује да је то све већа могућност. Имамо кретање различитих америчких поморских снага у Персијском заливу, имамо ситуацију која делује да иде управо ка томе, а можда је и највећи показатељ застој у преговорима који су требало да доведу до мирнијег решења", оценио је Туцаков.

Говорећи о потенцијалном војном сценарију, Туцаков истиче да све зависи од тактичког опредељења америчке администрације.

"Уколико би се одлучили за нешто што би личило на венецуелански случај, то би значило таргетирање појединих лидера, са надом да ће бити могуће постићи некакав договор са оним што остане од режима. Међутим, уколико се иде на рушење режима као таквог, онда би биле неопходне много опсежније војне операције“, навео је он.

Додаје да би додатни циљ, попут дугорочног онемогућавања Ирана да користи нуклеарне или ракетне капацитете, подразумевао још шири и тежи сукоб.

"То би донело и много жешћи отпор него у Венецуели и ту сада треба да видимо шта ће бити тактичко опредељење Сједињених Америчких Држава", каже Туцаков.

"Преговори застали око три кључне теме"

Осврћући се на преговоре који су вођени у Оману, а касније и у Швајцарској, Туцаков подсећа да су они у почетку били корисни за обе стране.

"САД, уз Израел као најважнијег савезника у региону, у том тренутку нису биле војно спремне за операције које би биле ефикасне на терену. Било им је потребно време да се све припреми. Са друге стране, иранском режиму је било важно да се било шта деси, само да не дође до рата“, објашњава он.

Међутим, како истиче, у преговорима је дошло до застоја око три кључне теме.

"Прва је ирански балистички програм, где САД и Израел захтевају његово ограничење, што је за Иран неприхватљиво. Друга је питање иранских савезничких и посредничких снага у региону – Хезболаха, Хамаса и покрета Хути – од којих се тражи да Иран прекине подршку. То је за Техеран једна од главних полуга моћи и такође неприхватљиво“, навео је Туцаков.

Као трећу тачку спора, он истиче питање људских права у Ирану. "Посебно у светлу протеста који су делимично обновљени. Ирански режим не жели да дозволи било какво мешање по том питању и чини се да су позиције зацементиране, без видљивог напретка", каже Туцаков.

Уколико би дошло до америчког напада, Иран је већ најавио одговор ударима на америчке базе у региону, што би имало шире последице.

"За регион би то значило озбиљну дестабилизацију. Постоје индиције да су структуре попут Хезболаха стављене под непосреднију контролу Техерана, што отвара могућност напада на Израел, као и активности Хута, па можда и онога што је остало од Хамаса", оценио је он.

Глобалне последице

Када је реч о глобалним последицама, Туцаков подсећа да кроз Ормушки мореуз пролази око 20 одсто светске нафте.

"Цена нафте је већ скочила услед самих најава могућих војних операција. Међутим, било какав застој у испорукама не би био добар ни за сам Иран, јер око 35 одсто државног буџета финансира продајом нафте. У условима озбиљних економских потешкоћа, то би додатно погоршало ситуацију", закључио је Туцаков.