Шта стоји иза несташице квалификованих радника у Немачкој

У једној учионици у Ченају у Индији, око 20 медицинских сестара учи немачки вртоглавом брзином. Имају шест месеци да науче језик како би могле да раде у Немачкој.

Рамалакши, једна од њих, каже да њеној породици није било лако да плати више хиљада евра како би она завршила школовање за медицинску сестру. Сада, осећа потребу да им се одужи.

"Мој циљ је да радим у иностранству. Желим да финансијски обезбедим породицу и да саградим себи кућу", рекла је за Дојче веле..

Влада јужноиндијске савезне државе Тамил Наду финансира курс језика како би смањила незапосленост и породицама лошијег имовинског стања пружила прилику на глобалном тржишту рада. Приватне агенције затим повезују индијске медицинске сестре са потенцијалним послодавцима.

Потребно стотине хиљада квалфикованих радника

Немачка очајнички тражи квалификовану радну снагу, јер такозвана "бејби-бумер" генерација одлази у пензију у наредним годинама, док се истовремено рађа премало деце.

Болницама недостају медицинске сестре, школама наставници, а ИТ сектор вапи за програмерима.

Економисти Института за истраживање тржишта рада (ИАБ) у Нирнбергу процењују да Немачка мора сваке године да привуче 300.000 квалификованих радника само да би се одржало постојеће стање.

Без њих би Немци морали да раде дуже, да касније одлазе у пензију — или би једноставно били сиромашнији, рекао је истраживач ИАБ-а Михаел Оберфихтер за Дојче веле.

Избеглице - квалификовани радници

Према најновијим подацима Савезне службе за миграције и избеглице, око 160.000 странаца са боравишном дозволом води се као квалификована радна снага.

Али та служба је задужена и за обраду захтева за азил милиона избеглица које су последњих година стигле у Немачку због ратова и сукоба, попут оних у Сирији и Украјини. Због недостатка дигитализације, немачка бирократија је спора.

Нагло повећање броја избеглица и неуспех владе да их укључи на тржиште рада довели су до растућег незадовољства миграционом политиком и јачања подршке крајње десној, антимигрантској странци Алтернатива за Немачку (АфД).

Улога "гастарбајтера" у немачком привредном чуду

После Другог светског рата Немачка је доживела економски процват који се и данас описује као "привредно чудо".

Током педесетих, шездесетих и почетком седамдесетих година привреда је расла толико брзо да је младој демократији била потребна радна снага из иностранства.

Немачка је склопила званичне споразуме о запошљавању са земљама попут Италије, Грчке, Турске, Југославије и других, како би обезбедила сталан прилив радника.

До 1973. када је та политика постепено укинута, 14 милиона људи дошло је да ради у Немачку. Звали су их "гастарбајтери", јер је влада претпостављала да ће се после неколико година вратити кући. Међутим, многи су остали да живе у Немачкој.

Бирократске препреке

Данас, упркос поновној потреби за радницима, мигранти се суочавају са бројним препрекама на тржишти рада.

Након што је завршила факултет у Немачкој Зара из Ирана у почетку није смела да ради.

"Прошло је скоро годину дана док нисам добила термин да променим студентску визу у радну", рекла је за Дојче веле.

Зара течно говори немачки, предаје на универзитетима и бави се истраживањем. Ипак, после више од шест година у земљи још није добила трајну радну дозволу и мора да се јавља властима сваки пут када промени посао.

"Понекад се питам: да ли желим да живим овде", рекла је, размишљајући да ли је требало да оде у Канаду као неки њени пријатељи који су у међувремену добили канадско држављанство.

"И даље морам кроз све ово да пролазим после шест и по година."

Адвокат за миграционо право из Келна, Бјерн Мајбаум, каже да Зара није усамљен случај.

"Нажалост, исто је широм Немачке", рекао је за Дојче веле.

Његова канцеларија годишње води око 2.000 таквих случајева, покушавајући да убрза процедуре. Међу клијентима су "лекари, медицинске сестре, инжењери, возачи камиона".

Главни проблем је, каже, то што службе за имиграциију имају премало људи, па подносиоци захтева чекају "месецима или чак годину дана".

"То је једноставно фрустрирајуће. А то није порука коју треба да шаљемо свету. Ми се такмичимо за раднике."

Однос према странцима као проблем

Кајалвли Рајавил обилази пацијенте у клиници БДХ у Валендару. Болница је специјализована за неуробиолошку рехабилитацију, помаже пацијентима да се опораве од можданог удара или несрећа.

Рајавил је у Немачкој тек неколико месеци, долази из Тамил Надуа у Индији.

"Немачки језик ми је у почетку био посебно тежак. Али шеф и колеге су много помагали мени и другима, поштују нас", рекла је за Дојче веле.

Она је једна од око 40 медицинских сестара из Индије и Шри Ланке које је клиника запослила последњих година - углавном преко агенција које клиници наплаћују између 7.000 и 12.000 евра по успешном запошљавању.

Јерг Бибрак, шеф сестринског особља, каже да за Индијце који овде желе да раде, проблем представља однос према странцима у Немачкој, посебно расистички инциденти.

"Све чешће нас питају о политичким дешавањима, укључујући и различите партије", рекао је за Дојче веле, додајући да је све теже учинити да се нови запослени из иностранства осећају добродошло.

Носталгија, породични проблеми и прилагођавање новој култури живљења, додатни су изазови због којих страни радници често не остају након уобичајеног двогодишњег уговора.

Како убрзати процес?

Да би остала конкурентна у глобалној трци за медицинске сестре из Индије, клиника БДХ сада нуди програм стручног образовања за младе Индијце који су тек завршили средњу школу. То би убрзало запошљавање — које обично траје и до девет месеци — и избегло компликовано признавање страних квалификација, додатно отежано различитим правилима у 16 немачких савезних покрајина.

Бибрак сматра да миграционе службе морају бити „брже“, а закони "уједначенији" да би Немачка постала "привлачнија" за младе таленте

"Сви кажу да су нам потребни квалификовани радници. Али још смо далеко од културе добродошлице у којој све функционише глатко."