Да ли је Канада направила суштински заокрет у политици према Кини

Канадски премијер Марк Карни је средином јануара посетио Пекинг, где се састао са председником Си Ђинпингом и премијером Ли Ћангом. То је прва званична посета једног лидера земље јавора кинеској престоници још од 2017.

Две земље у Пекингу су потписале споразум који предвиђа драстично смањивање царина на увоз кинеских електричних возила са једне, и тарифа на увоз канадских пољопривредних производа са друге. Влада у Отави тако је одустала од драконских царина на кинеска возила које је увела 2024. године делујући у сагласју са САД, које су одлуком да електрична возила из те азијске земље оптерете царинама од чак 100 одсто практично биле подигле непрелазни зид за њихов увоз. 

Конкретно, канадска влада ће уместо царине од 100 процената, применити тарифу од само 6,1 одсто на контингент од 49.000 кинеских електричних возила сваке године. (Тај број ће у петој години важења споразума порасти на 70.000.)

С друге стране, Пекинг ће царине у на канадске пољопривредне и рибарске производе, међу којима су семе уљане репица, грашак, ракови и крабе, снизити са 84 на 15 посто.

Кинеска новинска агенција Синхуа јавила је да је премијер Ли Ћанг током сусрета са Карнијем изразио спремност његове владе да увећа обим размене са Канадом у многим областима и на различитим нивоима, те да је његов гост рекао да Отава жели до ојача сарадњу и дијалог са Пекингом.

Кинеска страна је посебно заинтересована са продубљивање сарадње са Канадом кроз међународне институције као што су Уједињене нације и Светска трговинска организација ради очувања слободне трговине и мултилатеризма, те стварања праведнијег и разумнијег међународног поретка.

Две стране су потписале споразуме о сарадњи у области енергетике, борбе против криминала, сигурности прехрамбених производа и другог.

Канадски заокрет

Карни је у Пекингу новинарима изјавио да се свет променио и да су односи његове земље са Кином сада предвидивији него са Трамповом владом. Он је, јавља Би-Би-Си, на друштвеним мрежама додао и да његова земља тренутно на стратешки начин, прагматично и одлучно ребалансира своје односе са Кином. 

Канадски лидер, дакле, по свему судећи је усвојио прагматичан приступ у којем се од економских партнера не захтева да испуне одређене идеолошке норме, како је до сада његова земља, у сарадњи са ЕУ и САД пре другог мандата председника Трампа, чинила у односу на Кину и земље тзв. "глобалног југа".

Његови мотиви прилично су јасни. Канада је дошла под удар нових америчких царина које су озбиљно нарушиле њен развојни модел као снабдевача САД сировинама и производног упоришта за азијске и европске произвођаче аутомобила који циљају крупно и богато америчко тржиште. Штавише, Канада се суочава и са све реалнијом безбедносном претњом, у смислу да ће се, ако се оствари идеја председника Трампа о преузимању Гренланда, наћи опкољена територијом суседа чији ексцентрични лидер прети да је учини 51. државом САД.

Отави су зато потребни диверсификација спољних односа и умањивање економске и политичке зависности од САД.

Нормализација односа

Мада се у канадској штампи већ могу видети скептични коментари и страховања у вези тога шта ће увоз јефтиних кинеских електричних аутомобила значити за домаће компаније из ауто-индустрије, јасно је да ће он погодовати новчанику канадских потрошача. Премијер Карни је изјавио и да се нада да би у будућности Кина могла да уложи у производњу аутомобила у његовој земљи. Такође, несумњиво је да је ублажавање економског трвења са Кином кроз склапање споразума о умањивању царина потез који доприноси нормализацији уздрманих односа две земље, што је у новонасталој економској и геополитичкој ситуацији неопходно и, уопштено говорећи, позитивно по његову земљу. 

Наиме, односи Отаве и Пекинга су последњих седам-осам година, нарочито за време владе претходног премијера Џастина Тридоа, били врло хладни. Повод је било хапшење у децембру 2018. Менг Венџоу, ћерке оснивача и директора дива електронске кинеске индустрије "Хуавеја".

Менг, која је и сама функционер тог предузећа, задржана је на аеродрому у Ванкуверу на путу из Кине у Мексико и потом стављена у кућни притвор, где је провела скоро три године чекајући да буде изручена САД под оптужбом за финансијске малверзације, односно кршење америчких санкција против Ирана. 

Тај дипломатски преседан канадска влада је починила на захтев Вашингтона, који је током првог мандата председника Доналда Трампа почео да врши притиске на "Хуавеј" не би ли га, сматрају у Кини, зауставио у тријумфалном походу на светско тржиште, пошто је "Хуавеј" у то време почињао да диљем света шири своју 5Г мрежу и био на путу да преузме међународни примат у продаји паметних телефона. САД су тада "Хуавеју" ускратиле коришћење америчких патената и за хардвер и за софтвер, и тако практично онемогућиле коришћење његових телефона, што је компанији причинило огромне губитке и на неколико година јако омело њен напредак на тржишту телекомуникационих уређаја. 

Штавише, влада у Отави је 2022. године чак присилила три кинеске компаније које су откупиле деонице канадских предузећа која се баве експлоатацијом литијума и кобалта да се одрекну својих легално стечених власничких удела, јер се Тридоов кабинет приклонио у то време релативно новој америчкој идеји да треба онемогућити кинеске инвестиције у стратешку инфраструктуру и сировине земаља Запада.  

Проблем нарушеног поверења, канадски уступак и кинески геополитички тријумф

Одређене сумње у вези са нормализацијом односа постоје и на кинеској страни. Карни је не тако давно Кину назвао највећом безбедносном претњом по Канаду, тако да поједини коментатори у Источној Азији тврде да Пекинг не треба да му верује и наглашавају да ће се Канада вратити старој политици осуде Кине и постављања идеолошких и политичких захтева чим се режим у Вашингтону промени и на власт врати гарнитура која у међународне односе уноси једностране оцене и придике везане за демократију, људска права и слично.

Другим речима, у Кини се дебатује о питању да ли је канадски отклон од америчке и, шире, западњачке политике економске изолације Кине дефинитиван или привремен.

Ипак, у кинеским медијима чини се преовлађује помирљива линија, односно прихватање иступања Канаде из оквира политике технолошког и економског одвајања од Кине коју су проводиле или још проводе Бајденова и Трампова влада. Односно, на кинеској страни постоји нада да се политички и нарочито економски односи са Канадом могу осетно унапредити, што би наравно ишло и у прилог Пекингу, посебно у светлу трвења са САД и пада робне размене са том, номинално, највећом економијом света.

Да постоји потенцијал да се трговина између Канаде и Кине вишеструко увећа је нешто у чему се у потпуности слажу аналитичари обе земље. У Кини наглашавају да Канада има велике ресурсе и територију, па и већу популацију од, рецимо, Аустралије с којом Пекинг има обимнију трговинску размену, док Канађани посебно истичу комплементарност двеју привреда. 

Поједини економисти и политиколози у Канади сада говоре и о потреби да се све земље међусобно поштују, што је нешто што су протеклих година кинеске дипломате, па и највиши врх, у својим састанцима са лидерима земаља Запада константно истицали, док су њихови саговорници покушавали да им држе придике о демократији и људским правима.

И док је сигурно да ће требати још времена да влада у Отави поврати озбиљно нарушено, или боље рећи, (за време владе бившег премијера Тридоа) изгубљено поверење, посета Карнија Пекингу је први важан корак у том правцу. 

Интересантно је и приметити да док у Вашингтону ликују, у вери да су, у склопу своје доктрине о доминацији западном хемисфером, уклањањем председника Николаса Мадура поткопали присуство Кине у Венецуели и угрозили њен економски примат у Јужној Америци, Пекинг сада може да сматра да је његов узвратни ударац још болнији, јер је успео да од Вашингтона делимично одвоји његовог вишедеценијског верног савезника Канаду, земљу која не само што се налази на истом континенту као и САД већ је и њихов непосредни сусед.