"TSMC" и будућност вештачке интелигенције - како инвестиције тајванског гиганта у САД обликују нови геополитички поредак

Највећи светски произвођач чипова на свету тајванска мега компанија "TSMC" одлучила је да у овој години изврши инвестиције у износу од 52 до 56 милијарди америчких долара у постројења за производњу тих компоненти, истраживање и енергетску инфраструктуру.

Ово стога што је руководство те компаније, након дубљег проучавања тржишта, проценило да је потражња за вештачком интелигенцијом реална, а не надувана, те да ће за дата центре на које се она ослања бити потребне велике количине сервера и самим тим чипова високих перформанси.

"TSMC" је у 2025. години извршио капитална улагања у износу од 40,9 милијарди долара, тако да би инвестиције од 56 милијарди у овој години представљале повећање од око 27 одсто.

Овај пораст ослања се на скок у приходима и профиту компаније - у 2025. години "TSMC" је остварио раст од чак 46 одсто у профиту.

Највећи део новца опредељеног за инвестиције ће отићи у Аризону како би се убрзала изградња другог и трећег по реду постројења "TSMC" у тој америчкој држави, те отпочела градња четврте фабрике за производњу најсофистициранијих чипова, чије су локалне муштерије компаније попут "Нвидије", "Епла" и "Гугла".

Односно, капиталне инвестиције тајванског гиганта биће усмерене углавном у иностранство - компанија је обећала улагање чак 100 милијарди долара у САД, а осим тога гради и две фабрике у Јапану, те планира подизање постројења у Немачкој.

Витална економска и геополитичка улога "TSMC-а"

Улагања "TSMC"-а, компаније која је у 2025. приходовала чак 120 милијарди америчких долара, у развој индустрије чипова у САД је, заправо, последица и есенцијални део економско-војне стратегије Вашингтона да се његова сопствена и економија војнополитичких савезника попут Тајвана, Републике Кореје и Јапана, што је више могуће одвоје од кинеских снабдевача и тржишта.

Тиме се жели умањити економска зависност од Кине и створити више простора за деловање против ње у форми технолошких и економских санкција, па и неког будућег кинетичког рата. 

Када је у питању привлачење или присиљавање "TSMC-а" да инвестира у привреду САД, америчка влада осим ових геополитичких, наравно, има и велике домаће економске циљеве, као што су реиндустријализација и преузимање примата у напредним технологијама од стратешке важности као што су полупроводници и вештачка интелигенција од директних конкурената Тајвана и Јужне Кореје.

Са друге стране, "TSMC" је деценијама спроводио пословну политику по којој се улагање у производњу вршило само на самом Тајвану или у матици Кини због присуства мноштва јефтине и врло квалификоване радне снаге, те малих трошкова за електричне енергију и водне ресурсе који су потребни за рад фабрика чипова.

"TSMC", по речима његовог оснивача, избегавао је САД због лошег искуства у прошлости, односно, високих трошкова и мање продуктивности тамошње радне снаге, те културних разлика између тајванских руководилаца и инжењера са једне, и америчких радника са друге стране.

Отварањем фабрика и пребацивањем својих технологија, знања и људства у САД, "TSMC" ризикује да у блиској будућности изгуби светски примат у производњи чипова највиших перформанци - он тиме практично одгаја будуће моћне противнике, јер је неизбежно да америчке компаније попут "Нвидије" или "Интела" (легалним путем или индустријском шпијунажом) преузму његове технологије и кадрове.

Такође, изградњом читаве индустрије полупроводника у САД, мада потенцијално може да добро заради ако се јагма за вештачком интелигенцијом заиста преточи у бројне дата центре (што доста зависи и од достпуности електричне енергије), Тајван заправо умањује сопствену стратешку важност за Вашингтон - мотивација САД да га војно заштите у случају да Пекинг одлучи да обори његову владу или преузме контролу над њим путем поморске и ваздушне блокаде осетно је мања сада када америчка привреда може да добро функционише и без увоза чипова са Тајвана.   

Но, упркос овим проблемима за Тајван, администрација претходног америчког председника Џозефа Бајдена почела је да врши снажан дипломатски притисак на владу у Тајпеју и посредно на "TSMC" да активно допринесу стварању ланца снабдевања чиповима који би био отпоран на трвење са Кином и евентуалне војнополитичке потресе у Тајванском мореузу, односно, инвестирају у изградњу фабрика на америчком тлу.

Мада се "TSMC" сложио да промени своју филозофију и уложи огромне своте новца у САД упркос страху од могућих губитака и других проблема, вербални и економски притисак из Вашингтона, овог пута у форми нових царина, се наставио доласком председника Доналда Трампа на чело државе. 

"TSMC" је тако обећања у вези инвестиција у САД са почетних 40 милијарди долара и две фабрике повећао на фантастичних 100 милијарди и пет постројења.

Медији у Источној Азији данас пишу да је у прошлој години тајвански извоз у САД по први пут у последњих неколико деценија претекао извоз у матицу Кину.

Такође, гласила у том региону јављају и да су власти у Тајпеју са Вашингтоном коначно успеле да постигну споразум по којем ће нове Трампове царине у односу на тајванску привреду бити смањене са садашњих 20 процената на 15, колико Трампова влада спроводи против привредних конкурената Тајвана - Јапана и Јужне Кореје.

Заузврат, Тајван се обавезао да у америчку привреду током мандата председника Трампа уложи чак 250 милијарди долара - у тим инвестицијама то пацифичко острво предводи "TSMC" улагањима поменутим на почетку овог текста. 

"TSMC" је тако не само највећи произвођач чипова на свету, поготову логичких и оних најмањих промера који су непходни за квалитетне сервере, роботе, паметне телефоне и друго, већ и субјект од којег буквално зависи читава привреда и војнополитичка судбина Тајвана, па и добро функционисање, дубина и компетитивност америчке економије.