Кривична истрага против два менаџера швајцарског бара где је избио пожар

Против два менаџера бара "Ла Констеласион" у Кран Монтани, у којем је пожар током дочека нове године 1. јануара усмртио најмање 40 људи, отворена је кривична истрага, саопштило је тужилаштво швајцарског кантона Вале.

У саопштењу се наводи да је истрага отворена због сумње да су менаџери бара починили убиство из нехата, наношење телесних повреда из нехата и подметање пожара из нехата, преноси Гардијан.

Званичници су рекли да ће испитати и друге мере безбедности у објекту, укључујући апарате за гашење пожара и путеве за евакуацију.

Виши тужилац региона упозорио је на могуће кривично гоњење ако се утврди било каква кривична одговорност.

У Кран-Монтани је тихо и тужно. Срби из овог дела Швајцарске су се ујединили и покушавају једни другима да помогну. Повређена српска деца су прошла махом са опекотинама руку и шака, али и даље се трага за Стефаном Ивановић који је, према тврдњама очевидаца, био херој ове трагедије, јер је од првог тренутка почео да евакуише децу из пожаром захваћене дискотеке, рекао је за РТС српски привредник и власник више ресторана у Кран-Монтани Ацо Калајџић.

"То је момак из околине Ваљева. Он је радио као обезбеђење, био је на вратима и пуштао ту омладину у бар. Међутим, када су му први гости рекли шта се догађа, да је ватра, он је ушао и изгурао неколико деце и онда се поново враћао и у том спасавању се некако заглавио", навео је Калајџић.

Власник ноћног клуба у којем је избио пожар Жак Морети, кога је полиција саслушала у петак, од раније је познат француским властима, преноси Паризијен.

Након пожара, који је у новогодишњој ноћи прогутао ноћни клуб, истрага је фокус усмерила на Моретија.

Он и његова супруга Џесика јуче су саслушани у вези са разорним пожаром, саопштено је из тужилаштва кантона Вале.

Медијима је рекао да је у његовом локалу у последњих десет година три пута извршена инспекција, као и да је све у клубу било у складу са прописима.

Морети је од раније познат француској полицији због случајева подвођења пре тридесетак година, а такође је био осуђен на затворску казну због озбиљних кривичних дела у региону Савоја због преваре и отмице пре 20 година.

У истрагу су укључени и докази да је Морети велики део реновирања наводно обављао сам.

На друштвеним мрежама пронађене су његове објаве из 2015. године на којима се хвали радовима, а на фотографијама се види да је уграђивао јефтину, али изузетно запаљиву изолацију чија је употреба у подземним јавним просторима у Швајцарској строго забрањена.

Преживели сведоче и да је једино степениште које је водило из подрума било изразито уско. Постоје индиције да је Морети током реновирања додатно сузио степениште како би добио више простора у локалу, што је током панике постало смртоносна замка.

Швајцарска полиција саопштила је да је идентификовала четири жртве пожара у дискотеци у швајцарском скијалишту Kран-Монтани.

Прве четири жртве су идентификоване као две Швајцаркиње старости 21 и 16 година и два Швајцарца старости 18 и 16 година, преноси Би-Би-Си.

Њихова тела су враћена породицама, саопштила је швајцарска полиција.

Више детаља, укључујући њихова имена, још нису објављени.

Kако је наведено, рад на идентификацији преосталих жртава се наставља.

Према речима стручњака за заштиту од пожара који су говорили за Њујорк тајмс, флешовер је честа и изузетно смртоносна појава у којој се пожар у затвореном простору муњевито шири, тако да готово све у просторији плану готово истовремено.

Када се пламен у просторији брзо не угаси, врући гасови се подижу ка плафону и шире топлоту по целом простору, објашњавају стручњаци за пожаре.

Температура може нагло да порасте и до око 540 степени Целзијуса (1.000 степени Фаренхајта), при чему све у просторији може истовремено да се запали, наводи Америчка асоцијација за заштиту од пожара.

Декан Факултета за дипломатију и безбедност професор доктор Радојица Лазић каже за РТС да је веома важно да се зна да пожар није подметнут, као и да није никакав терористички акт.

"Швајцарска је једна од најбезбеднијих држава која се свеобухватно бави свим аспектима безбедности, али овај случај говори да није тако и да има изузетака. Ту има више фактора који утичу на све то што се десило имајући у виду чињеницу да тај објекат омиљено место у скијалишту сваке године и да окупља велики број гостију, да он функционише још од 2015. године, да су њихови власници такође власници ланца таквих и сличних ресторана широм Швајцарске", поручује Лазић.

Указује да ће истрага бити врло опсежна, као и да ће утврдити ко је одговоран.

Поручује и да међукантонални пропис о противпожарној заштити у Швајцарској који регулише противпожарну заштиту у различитим кантонима, како се скраћено назива ВKФ, дефинише безбедност у таквим просторима и елементе протипожарне заштите.

"Ту морамо пре свега поћи од грађевинских норматива. Такав објекат, ако је изграђен као нов или реновиран, он мора добити, поред грађевинске дозволе, и ту противпожарну заштиту која је врло ригорозна у Швајцарској, а исто тако и код нас у Србији. Веома је важно да унутрашњи простор, односно ентеријер једног таквог објекта у коме борави велики број људи, у овом случају ради се о ноћном клубу, мора бити од одређених материјала који су на неки начин противпожарно отпорни на такве ситуације", наводи Лазић.

Истиче да овде имамо ситуацију да је дошло до пожара у плафонском делу који је био од материјала који нису смели да буду коришћени.

"У сваком случају, чудна је околност на основу информација које поседујемо, да су та пиротехничка средства била инсталирана на боце од шампањца, а то показују неке фотографије. Поставља се ту питање шта је на плафонском делу тог објекта било инсталирано, да ли је то додатно уграђено. У сваком случају надлежни истражни органи то ће морати да утврде", поручује Лазић.

Трагедија у Швајцарској, баш као она из марта прошле године у дискотеци у Кочанима у Северној Македонији, изазвана је непоштовањем законских одредби, истиче председник Добровољног ватрогасног друштва Краљево Димитрије Јовичић.

"Ту је превентива заказала. Заштитом од пожара се не бавимо док не буде касно", истиче Јовичић.

Објашњава да су прописи у Србији, али и Швајцарској јасни и да налажу да је у објектима који примају до 150 гостију потребан један ватрогасац-спасилац, а изнад тог броја је обавезно присуство још једног.

"Тачно се зна колика висина тог ватромета мора да буде да не би докачио плафон што се десило и у Македонији и у Швајцарској. Такође, мора се водити рачуна о евакуационим путевима, електро инсталацијама, морају да буду присутни људи који су прошли обуку заштите од пожара који ће умети да реагују у случају настанка неког пожара”, наводи Јовичић.

Додаје да је додатни проблем и нестручна употреба разних врста ватромета посебно када је реч о угоститељским објектима.

“Ако користимо ватромет то се мора пријавити Сектору за ванредне ситуације да имамо увид да ће се на некој локацији користити. Ту је и небезбедна локација уколико у околини имамо шуму или објекат који је подложан настанку пожара”, напомиње овај стручњак.