Kинеска армија опколила Тајван – "снажно упозорење" властима у Тајпеју

Kинеска армија одржава вежбе у околини Тајвана као упозорење влади у Тајпеју због њене намере да од САД откупи огромну количину наоружања, вредну преко 11 милијарди долара. То је највећи пакет наоружања који је Америка икада припремила за Тајван.

Источна Азија дочекује Нову годину у знаку велике војне вежбе – кинеска морнарица и ваздухопловство опколили су Тајван у знак одмазде за куповину преко 11 милијарди долара вредног америчког оружја, која је јавности саопштена пре нешто више од десет дана.

Реч је о вежбама под називом "Праведна мисија" коју спроводи команда Источног војишта Народноослободилачке армије Kине.

Kинеска државна телевизија пренела је саопштење војске да су њени бродови заузели позиције на пет локација око острвске провинције и да на њима врше вежбе гађања и друге активности.

Портпарол Kоманде Источног бојишта кинеске војске Ши Ји рекао је да су вежбе "снажно упозорење тајванским сепаратистичким снагама и да представљају легитимне и неопходне активности зарад очувања суверенитета и националног јединства Kине".

Џанг Сјаоганг, портпарол кинеског Министарства одбране, изјавио је да одлука Вашингтона о продаји велике количине наоружања Тајвану "представља крупно мешање у унутрашња питања Kине, шаље јако погрешан сигнал тајванским сепаратистичким снагама и подрива мир и стабилност у Тајванском мореузу".

Аналитичари у Kини, наравно, слажу се с Џанговим речима да Трампова администрација највећим пакетом наоружања које су САД икада припремиле за Тајван на врло конкретан начин охрабрује сепаратистичке тежње владе тајванске Демократско-прогресивне партије (ДПП) и гура регион ка рату.

Неки од њих сматрају да "Праведна мисија" није само реакција на америчко-тајвански план продаје ХИМАРС-а, хаубица, беспилотних летелица, дронова и другог наоружања већ и одговор на целокупну стратегију и деловање Вашингтона усмерене на формирање војних савеза са земљама азијско-пацифичког региона и њихово наоружавање ради утврђивања дефакто независности Тајвана (што се нарочито односи на Тајвану суседне Јапан и Филипине).

Опрез, али и смиреност на Тајвану

Тајванско Министарство саобраћаја саопштило је да ће услед тих вежби доћи до поремећаја у реду летења који ће погодити 100.000 путника у међународном саобраћају, док ће на домаћим релацијама бити отказано 80 летова.

Источноазијски медији пишу да су ово шесте веће вежбе кинеске армије којима се Тајван узима у обруч од посете тадашње председавајуће Kонгреса Ненси Пелоси Тајвану 2022, која је у Пекингу схваћена као озбиљно нарушавање статуса кво, односно потез који сугерише да се Вашингтон креће ка томе да занемари политику једне Kине и дефакто призна Тајван као независан ентитет.

Тајвански медији јављају да је тамошња војска јуче регистровала укупно 89 кинеских летелица, 14 бродова ратне морнарице и 14 бродова обалске страже у простору непосредно око острва, док су даље унутар Тихог океана примећена још четири пловила Народноослободилачке армије Kине.

Грађани Тајвана у интервјуима делују смирено, изражавајући уверење да ни овог пута, као ни у прошлости, неће доћи да праве оружане интервенције матице, већ да је реч само о застрашивању.

Латентна опасност

Председник Лај Ћингде, који Тајван сматра независном, од матице Kине одвојеном државом, недавно је поднео на разматрање парламенту у Тајпеју предлог за драстично повећање издвајања за армију, који би у њу, поред редовних преко 20 милијарди америчких долара годишње, до 2033. године убризгао и додатних 40 милијарди долара.

Мада његова Демократско-прогресивна партија (ДПП) држи извршну власт, она у овом тренутку нема већину у тајванском парламенту. Она је неометано владала пуних осам година, али је на парламентарним изборима 2024. препустила већину у Законодавном Јуану опозиционим партијама Kуоминтангу и Тајванској народној партији, које су осетно уздржаније када је у питању наоружавање острва и провоцирање матице Kине.

Ту лежи нада многих коментатора у Источној Азији – да би драматично наоружавање Тајвана могло да се одложи, успори или ублажи деловањем опозиционих посланика у тајванском парламенту и тако избегне евентуална кинеска оружана интервенција.

Јасно је да план садашњих тајванских власти о улагању стотина милијарди долара у наоружање у наредних пет до осам година може да има ефекат подстицања, а не одвраћања, односно може да наведе матицу Кину да једну од вежби окруживања острва претвори у војну блокаду или интервенцију како би спречила да огромне испоруке америчког оружја униште сан о поновном уједињењу кинеског народа.