Савет безбедности УН расправљаће о Венецуели – страхује ли се од америчке копнене инвазије

Нова два напада на бродове, за које Вашингтон тврди да су шверцовали дрогу, додатно су подигли тензије. Уз прошлонедељну заплену танкера близу обале Венецуеле и гомилање трупа, највеће од кубанске кризе у том делу света, додатно су забринули цео регион. Повод за обрачун познаваоци виде и у надметању за природна богатства или превласт у западној хемисфери.

"Главнa земља порекла фентанила који стиже директно у САД је Мексико, а не Венецула. У рату против дроге ефикаснија је борба против прања новца који је кисеоник за трговце наркотицима. То је један мотив, али не и једини. Mеђу осталима је да окончање диктатуре Мадура, а то је круцијално по безбедност по мишљењу америчког државног секретара Марка Рубија, који би да заврши не само са венецуеланским, већ и са кубанским и никарагванским режимом", објашњава проф. Карлос Маламуд, са Краљевског института Елкано из Мадрида.

Америчка администрација у Латинској Америци већ је присутна кроз политичку и изборну подршку у Аргентини, Хондурасу, Боливији, Гватемали. Стручњаци подсећају и да је под притиском Вашингтона Панама иступила из кинеског програма "Појас и пут". Увођење санкција Венецуели и одлука да се Kартел де лос Солес прогласи терористичком организацијом, отворили су простор и за војно деловање.

"Видимо да Латинска Америка већ сада реагује, мексичка председница захтева да се то питање пренесе у Савет безбедности УН, бразилски председник инсистира да такви проблеми не могу да се решавају коришћењем принципа стране војне интервенције, већ преговорима", наводи проф.др Слободан Пајовић са Факултета друштвених наука.

Хоће ли бити шире копнене офанзиве

Последице које су и сада видљиве су подела латиномамеричких земаља на савезнике Вашингтона и противнике окупљене око Kубе, Никарагве, Венецуеле и Kолумбије. Иако амерички председник не искључује могућност рата са Венецуелом, не очекује се шира копнена офанзива.

"Можемо да видимо велико противљење у САД, пре свега у Конгресу и међу следбеницима мага покрета, који нису за америчке интервенције у иностранству. Могуће да ћемо видети циљано бомбародвање дроновима, пројектилима и потенцијално напад морнаричких фока, али не више од тога. Политички трошкови копнене инвазије, са телима која би се враћала у САД, велики су. Оно што ћемо видети у будућности, ако се узме о обзир нова верзија Монроове доктрине, је више америчких интервенција у западној хемисфери, не само у Латинској Америци", наглашава Маламуд.

Пајовић каже да само замислимо ситуацију да дођу кинески танкери, а Kина је увозила венецуеланску нафту.

"Хоће ли америчка морнарица напасти кинеске танкере или ће напасти руске танкере. До сада је нападнут ирански танкер који је имао руску посаду. Москва је одмах реаговала и тражила да мало попусте тензије у Kарибима. У наредном периоду Латинска Америка ће се наћи у доста неизвесном положају", додаје Пајовић.

Од почетка септембра, Пентагон је потопио 28 бродова у Kарибима и источном Тихом океану. Такво ангажовање америчке морнарице, како се процењује, пореске обвезнике у САД кошта око 18 милиона долара дневно.