Трамп и Тито из Централне Америке, све је отишло у Хондурас

"Платићете паклену цену", упозорио је житеље Хондураса амерички председник Доналд Трамп, незадовољан ритмом којим се броје гласови на председничким изборима. Трампово упозорење уследило је након што се прилично убедљива предност његовог миљеника Насрија "Тита" Асфуре, током последњих сати, истопила на свега неколико стотина гласова.

Асфурина победа главни је предуслов за наставак америчке помоћи Хондурасу.

Његовог ривала Салвадора Насралу Трамп је у неколико наврата називао комунистом, иако је кандидат либерала, током кампање, прилично гласно упозоравао да би победа левичара Хондурас претворила у нову Венецуелу.

Подршку латиноамеричком Титу, Трамп је појачао амнестирањем Хуана Орланда Ернандеза, који је у тренутку када су отворена биралишта, лежао у затвору Хазелтон у Западној Вирџинији. Неколико сати касније, затвореник под бројем 91441-054 изашао је затвора, на одушевљење супруге и згражање америчке јавности.

Ернандез је, цитирајући Библију и Мартина Лутера Кинга и позивајући се на левичарску заверу, писмено замолио Трампа да га пусти из затвора, наводећи да 45 година робије представља доживотну робију и неправедну казну, не само за њега већ и за "породицу оданих хришћана и заговорника владавине права".

Цитирао је речи које му је Трамп упутио приликом посете Вашингтону 2019. године, наводећи њихов значај на њега и читав народ Хондураса, одлучан да се супротстави криминалцима који прете друштвеном устројству држава.

Тек успут, бивши председник Хондураса оптужио је администрације Џоа Бајдена за "намештаљку", као и да сведоци из овог процеса, листом криминалци, данас слободно шетају улицама Сједињених Држава.

Американци се пак не слажу са Трамповом одлуком ни релативизацијом судског процеса пред федералним судом у Њујорку, који је, у време изрицања пресуде, био називан и суђење века.

Велико свенародно славље пратило је изручење Ернандеза Америци, а некадашњи председник је осуђен јер је за осам година владавине претворио Хондурас у нарко-државу, омогућио шверц кокаина у САД и примао милионе долара од шефова мафије.

Хондурас је, у то време, словио за најсиромашнију, најкорумпиранију државу Централне Америке у којој су убиства и насиље били део свакодневице.

Тужилаштво га је сматрало одговорним да је за 20 година омогућио шверц најмање 500 тона кокаина у САД.

"Народи Хондураса и САД су сносили последице", рекао је по окончању суђења главни тужилац Мерик Гарланд.

Ернандезов политички успон подударио се са војним ударом у којем је 2009. године свргнут председник Мануел Зелаја, што је означило почетак распада државе, чији је целокупан систем био подређен трансферу кокаина из Латинске Америке ка Мексику и даље у САД.

Шефови нарко-картела засипали су га доларима, како би избегли изручење Американцима, Хоакин "Ел Чапо" Гузман му је лично поклонио милион долара за финансирање кампање, а полицији и војсци налагао је да шверцерима омогуће несметан пролаз кроз државу.

Остао је чувен по реченици у којој се хвали како ће "грингосима напунити носеве кокаином".

Један од кључних сведока у том процесу убијен је у затвору у Хондурасу. Неколико дана после овог убиства, испоставило се да је починилац један од Ернандезових сарадника, те да је уклонио сведока управо како би заштитио бившег председника.

Уз помоћ новца и мишића нарко-мафије, 2017. године је победио на контроверзним председничким изборима, а у нередима који су уследило убијено је безмало 30 особа.

Све је то радио уз здушну помоћ Америке, све док његов млађи брат Тони није 2018. године ухапшен у Мајамију због веза са шверцерима дроге. Тони Ернандез је, касније, оптужен да је преносио новац за потребе мексичке нарко-мафије.

Ослобађање бившег председника Хондураса подударило се са Трамповом одлуком да, због наводне умешаности председника Венецуеле Николаса Мадура у шверц кокаина, опколи ту државу и онемогући авио-саобраћај.

У америчким нападима на наводне шверцере дроге до сада је убијено више од 80 особа, али Бела кућа није понудила никакве доказе да су ти људи заиста умешани у било какав криминал. Тензије у Вашингтону су достигле врхунац када је Вашингтон пост објавио да је министар одбране Пит Хегсет усмено наредио да се побију сви чланови посада сумњивих бродова.