Зохран Мамдани – како је имигрант срушио династију и постао државни непријатељ број један

Мамдани је у трку за градоначелника Њујорка ушао прошле године као потпуно непознат кандидат, ван естаблишмента Демократске странке и без много новца. За годину дана успео је да прогресивним идејама, личном харизмом и енергијом освоји грађане пет њујоршких округа, подстакне рекордну излазност и прилично убедљиво порази бившег гувернера Ендруа Куома.

Порука је била једноставна – ухватити се у коштац са горућим животним проблемима обичних грађана и решити економске проблеме радничке класе. Превисоке цене изнајмљивања станова, лош јавни превоз, скупи вртићи и дечји боравци – кључна су питања која је млади имигрант обећао да ће решити.

Како? Подизањем пореза за два одсто свима који зарађују више од милион долара годишње, као и увођењем додатних такси за корпорације. У сржи поруке лежи идеја о праведнијој расподели богатства, што је у складу са Мамданијевим јавно прокламованим статусом демократског социјалисте.

Његова победа је непријатан каменчић у скупим ципелама богаташа са Волстрита, који финансирају политичке структуре обе странке.

Баш због тога је Куомо, упркос поразу од Мамданија у трци за демократског кандидата пре два месеца, наставио трку као „независни“ кандидат, добио свесрдну предизборну инјекцију од 10 милиона долара од милијардера Мајкла Блумберга, па чак и подршку Доналда Трампа, који је рекао да би пре за градоначелника Њујорка видео „демократу“ него „комунисту“.

Како је Њујорк победио и демократе и републиканце

Демократска странка у САД је већ годинама у кризи. Њени челници Чак Шумер и Хаким Џефриз често су критиковани како је странка ван додира са жељама младих људи, радника и имиграната. Чак и сада, када администрација Доналда Трампа трпи бројне критике, анкете показују да је популарност Демократске странке на само 12 одсто.

И док је Мамданијева порука о социјалној правди мобилисала огромну базу и на гласачка места извукла рекордан број људи, естаблишмент демократа био је прилично тих. Џефриз је тек стидљиво у задњим данима кампање подржао Мамданија. Шумер још није јавно стао иза њега.

Чињеница да се ради о аутсајдеру који је до пре годину дана био „нико и ништа“ у политичком животу Америке чини се да му је само помогла. Поврх тога, Мамдани је врста политичара коју су многи у левом, прогресивном делу странке већ годинама прижељкивали. Млад и пун енергије, без страха да заузме став, а његово етничко порекло одражава етничку разноврсност партијске базе.

За разлику од Шумера и Џефриза, тридесетчетворогодишњи градоначелник добио је од почетка кампање свесредну подршку левог крила странке, на челу са конгресменком Александријом Окасио Кортез и сенатором Бернијем Сандерсом.

Избор Мамданија за градоначелника Њујорка требало би да унесе додатну енергију у Демократску странку и да распрши аргумент да неко са левичарским принципима и поруком не може да тријумфује над етаблираним политичарем са педигреом Куома, којем су у великој мери одмогли и бројни скандали из претходних година.

Од тога како ће реаговати врхушка демократа умногоме ће зависити и исход избора за Конгрес и гувернере (midterm) наредне године.

Са друге стране, то што је имигрант – на крилима поруке о социјалној правди, борби против корпоративних интереса и критици Израела – победио у највећем и најбогатијем граду и стекао националну популарност је посебно тежак ударац за Републиканску странку и првог човека Беле куће.

Може се посматрати и као својеврсна реакција гласача на бруталне антиимиграционе мере широм САД, финансијску нестабилност изазвану трговинским ратом, као и вишеструке претње Доналда Трампа да ће на улице Њујорка послати Националну гарду да заведе ред.

Мобилисање велике подршке, крцате дворане и привлачење младих људи незадовољних садашњим системом био је до јуче Трампов адут. На крају крајева, позиција аутсајдера је Трампу 2016. године у великој мери помогла да привуче људе којима се смучио како вашингтонски тако и естаблишмент Републиканске странке (drain the swamp).

Шта даље?

Пре 12 година, Бил де Блазио је победио на изборима за градоначелника на крилима сличне поруке – борби против економских недаћа средње класе и друштвене неједнакости. Као што је сада случај са Мамданијем, левица је имала велика очекивања да ће Де Блазио постати пример ефикасне либералне управе.

Два мандата касније, Де Блазио је напустио функцију са, у најбољем случају, мешовитим резултатима, зато што није могао да се избори са ограничењима градоначелничких овлашћења у спровођењу нових мера.

Са истим проблемима, али и очекивањима ће се суочити и Мамдани.

Гувернерка државе Њујорк, Кети Хочул, у чијим ингеренцијама је повећање пореза већ се јавно успротивила таквом потезу, што је од пресудне важности за Мамданија да финансира своје амбициозне планове. Чак и да обезбеди новац, Мамдани не би могао да спроводи програме једнострано.

Као оштар критичар корпоративне и пословне елите која је од Менхетна направила финансијску престоницу света, Мамдани ће ради ефикасног управљања вероватно морати да закопа ратне секире и пронађе неки облик компромиса.

Његовој популарности, посебно код младих људи, допринела је и осуда понашања Израела током рата у Гази и обећање да ће као ратног злочинца ухапсити премијера Бењамина Нетанјахуа уколико ступи на тло Њујорка. Да ли ће то и учинити током неке евентуалне будуће посете Нетанјахуа УН-у остаје да се види.

Конзервативци на челу са Трампом ће свакако покушавати да новоизабраног градоначелника представе као социјалистичку претњу чија би политичка агенда могла да уништи највећи амерички град. Под лупом ће бити сваки његов потез, а свака грешка, лош економски показатељ или негативна статистика биће више него добродошла.

Трамп, који је рођен и своју империју изградио у Њујорку, радо ће користити сваку прилику да се политички сукоби са Мамданијем, а имаће много начина да му закомпликује живот.

Ипак, Трамп треба да зна да ће сукобљавањем са њим давати младом градоначелнику националну пажњу и још већу јавну платформу.

Предност Мамданија, са друге стране, јесте што није оптерећен прошлошћу и због тога ће имати прилику да своју политичку репутацију изгради од нуле. Мамданијева победа, колико год импресивна била, тек је прва прескочена препона. Изазови који му предстоје биће много већи и тежи него ишта са чиме се до сада суочио.