Да ли је Немачка заиста рај за медицинске сестре из иностранства – долази их стотине хиљада, а колико остане

Више од 300.000 људи напустило је последњих година своје земље и сада ради у Немачкој, где се брине о старијима и болеснима. За Немачку је то добро, а да ли је и за саме те неговатеље? Многе земље се боре за њихову радну снагу.

Научници користе израз међународна индустрија миграција. Миграција радне снаге у сектору неге високо је професионализована, наглашава за Дојче веле Штефан Kордел, коаутор студије са Универзитета Ерланген–Нирнберг.

Јавни и приватни субјекти, па чак и појединачне болнице или старачки домови, надмећу се за квалификоване медицинске сестре, а и за приправнике. Реч је о економским интересима, каже Kордел.

Његов колега Тобијас Вајдингер, који је такође радио на студији, каже да у екстремним случајевима то изгледа овако: "Агенција за запошљавање тражи од нас да пошаљемо пет 'комада' миграната за следећу годину обуке. Ако се један врати у своју земљу порекла, онда једноставно траже да се испоручи следећи. Наручили смо пет, па желимо пет".

Болнице и на друштвеним мрежама показују колико су им важни људи мигрантског порекла који су део њиховог тима. Без миграција, сектор медицинске неге у Немачкој би се урушио, утврдила је Савезна агенција за запошљавање.

"Готово сваки четврти запослени у домовима за старије и немоћне нема немачко држављанство“, наводи агенција.

Свеукупно гледано, свака пета медицинска сестра долази из иностранства. И све их је више – квалификованих радника недостаје, многе медицинске сестре одлазе у пензију, а друге напуштају професију због преоптерећености.

Kако се сналазе медицинске сестре с мигрантском позадином

Поред нових медицинских сестара из иностранства, у болницама и установама за негу старијих особа раде квалификовани радници који имају немачке пасоше, али и мигрантску позадину. Ту су и избеглице, на пример из Сирије или Украјине. Сви они обезбеђују да болесни и старији људи у Немачкој добију негу – за сада, јер та потреба нагло расте у друштву које стари.

Kако се сналазе у Немачкој? Да ли им је овде довољно добро да остану?

Интердисциплинарни тим истраживача на Универзитету Фридрих–Александер (ФАУ) Ерланген–Нирнберг проучавао је како успоставити одрживо запошљавање медицинских сестара с мигрантском позадином. Анкетирали су медицинске сестре, менаџере у болницама и установама за негу, администраторе, школе за учење језика, саветодавне центре, агенције.

У студији под насловом "Учешће медицинских сестара с мигрантском позадином" истраживачи сликовито приказују шта је важно за њихову добробит – и на радном месту и у свакодневном животу ван посла.

Разочарање у Немачкој

У многим земљама порекла, школовање за медицинске техничаре не одвија се првенствено кроз струковно образовање, као у Немачкој.

Они који нису били правилно информисани, тек у Немачкој схвате да, уместо обављања медицинских задатака, значајан део времена проводе у основној нези – попут прања пацијената или помагања при оброцима. У њиховим матичним земљама то често раде чланови породице или посебни неговатељи.

Разочарање је огромно када образоване медицинске сестре с Филипина схвате да у Немачкој не смеју да дају интравенске инјекције или да умећу катетере, каже за Дојче веле Мјан Девеза-Грау из организације филипинске дијаспоре FilNets e.V.

"Оне то не могу да разумеју. Питају се: 'Зашто ја то не могу да радим'", додаје он.

Учење немачког – тешко разумљиви дијалекти

"Морам много да учим немачки увече. Зато немам времена. Викендом морамо да припремамо за испит и курс немачког. А недељом морамо да идемо на курс немачког“, каже једна приправница из Вијетнама описујући своју свакодневицу током обуке.

На тај начин готово да не остаје времена за друштвене контакте. Уз то, има и много бирократије. Због тога су менторске подршке и разумевање међу колегама још важнији.

Приправници и неговатељи похађају курсеве немачког језика у својим матичним земљама и са собом доносе језичке сертификате. Али често дуго чекају пре него што могу да уђу у Немачку.

А у неким регионима Немачке људи говоре дијалектима које је тешко разумети. Истраживачи са ФАУ препоручују да се уз посао понуде и циљани курсеви језика. У том циљу, институције би могле регионално да се умрежавају.

Смене за маме – то је добро за све

Неке промене у организацији медицинске неге могле би да олакшају живот свима, кажу истраживачи.

На пример, постоје тимови за рану смену у којима се инсистира да сви пацијенти буду окупани до 8.30 ујутру, како би тим могао да направи паузу. Ако неговатељка мора да одведе своје дете у вртић, а притом не може да се ослони на породицу јер живи у иностранству, она може да почне да ради тек у 8.30.

Па зашто не увести касније почетке смена за маме или тате? То би помогло и родитељима без мигрантске позадине, а били би задовољни и пацијенти који воле да дуже одспавају.

Дискриминација и расизам

"Kоји бисте савет дали некоме из иностранства ко жели да ради у неговатељству у Немачкој", питали су истраживачи запослене у тој области.

Жена из Гвинеје, која у Немачкој живи више од десет година и сад већ има немачко држављанство, одговорила је следеће: "Да ће сигурно доживети расизам".

Студија показује да то није изолован случај. Болнице и домови за старе и немоћне, како се наводи у истраживању, улажу напоре у подизање свести међу својим запосленима. Међутим, то се тешко може рећи за пацијенте и њихове породице.

"Ако особа којој је потребна нега каже: 'Нећу да се црнац брине о мени', онда ствари постају тешке", поручује Тобијас Вајдингер.

Дискриминација мањина постоји у свим областима живота, као што показују и друге студије – у државним институцијама, јавном превозу, на улици или на тржишту некретнина.

А од друштва у целини зависи да ли ће се неговатељи осећати пријатно, каже Штефан Kордел.

"Искуства дискриминације и расизма утичу на одлуку да ли ће неко остати или напустити установу, место становања, па чак и саму Немачку", поручује Kордел.

Филипински неговатељи такође су забринути због десничарског популизма, како каже Девеза-Грау.

Неки од неговатеља кажу: "Покушаћу. Ако не успем, отићи ћу негде другде.“ Kанада их, на пример, активно регрутује.

Нега у Немачкој – остати или кренути даље

Људи желе да буду прихваћени и да се осећају као код куће, наводи се у студији: "Остаћу тамо где је мојој породици добро. Тамо где ме не малтретирају, где имам пријатеље.“

Истраживачи с ФАУ Ерланген–Нирнберг универзитета препоручују више умрежавања између доносилаца политичких одлука, посредника и установа за негу – посебно с људима који су сами имигрирали.

Филипинске организације такође то желе, каже Мјан Девеза-Грау: "Много се разговара о квалификованим радницима који су дошли, али с њима нико не разговара.“

Данас је многима јасно да је потребна та тзв. култура добродошлице, примећује истраживач Вајдингер.

"Оно што још увек недостаје јесте култура која подстиче људе да остану. Постићи укључивање, интеграцију и задржавање миграната – то је маратон“, поручује Вајдингер.

А циљ је, како додаје, "створити атрактивне дугорочне радне и животне услове, узимајући у обзир специфичне потребе миграната. Тек тада можемо створити атрактивне услове за рад и живот за све.“