Хоће ли Европа подићи “зид против дронова” – одлична идеја или споран концепт

Неколико европских земаља пријавило је упаде у свој ваздушни простор претходних недеља, а ноћас је аеродром у Минхену био затворен због сумњивих дронова.

“Европа мора да пружи снажан и јединствен одговор на упаде руских дронова на наше границе“, рекла је раније ове недеље председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

И не само шефица Европске комисије, многи европски званичници кривца виде у Москви. Са друге стране, Кремљ негира било какву умешаност.

Ипак, ради се на изради “плана пута за одбрамбену спремност“, рекао је извор упознат са темом за Си-Ен-Ен.

Тај план пута обухватиће четири одбрамбена пројекта, укључујући и “зид против дронова”, навео је исти извор.

Шта је тачно “зид против дронова”

Иницијатива “зида против дронова” не би била физички зид, већ слојевита мрежа система за детекцију и пресретање, која ће се надовезивати на способности појединачних чланица ЕУ у борби против дронова.

Европски лидери су мало открили о томе како би та иницијатива заправо могла да изгледа или колико би времена било потребно за њену реализацију.

Немачки министар одбране Борис Писторијус упозорио је раније ове недеље да би развој “зида против дронова“ могао да потраје најмање три до четири године.

Међутим, премијерка Летоније Евика Силиња рекла је новинарима у Копенхагену да ће то трајати знатно краће.

“Не требају нам три године и верујем да то можемо урадити много брже“, истакла је летонска премијерка.

"Зид против дронова" могао би да закрпи "велику рупу"

Иако би "зид против дронова“ заиста могао да помогне да се закрпи “велика рупа“ која тренутно постоји у противваздушној одбрани НАТО-а, сама идеја није нужно нова, рекао је за Си-Ен-Ен Рафаел Лос, стручњак за политику у области одбране, безбедности и технологија.

Пројекат под називом European Sky Shield Initiative (ESSI), чији је циљ јачање европске ваздушне и противракетне одбране, годинама је у припреми, истакао је Лос.

Упркос томе, “зид против дронова“ могао би и даље значајно да помогне НАТО-у и земљама Европске уније.

Лос предлаже да проширењем мреже сензора дуж источног крила НАТО-а, земље ефикасније идентификују и прате потенцијалне упаде дронова.

“Раније је НАТО-ова противваздушна одбрана била усмерена на брзе ваздушне претње – авионе, ракете, балистичке и крстареће ракете, хиперсоничне системе, али не специфично на дронове“, рекао је Лос.

“То се полако мења као резултат онога што видимо у Украјини”, додао је Лос.

Како искуство Украјине може да помогне

Украјина је “најискуснија земља у Европи у погледу ратовања дроновима и против дронова“, рекао је Лос. Коришћење искустава саветника укључених у тај облик сукоба могло би помоћи остатку континента да боље разуме како се борити против руских дронова.

И украјински председник Володимир Зеленски то је потврдио рекавши на самиту у Копенхагену да би његова земља могла да буде корисна у борби против дронова.

Такође, развој система за пресретање дронова могао би се даље унапредити, додао је Лос, уз напомену да се земље све више удаљавају од коришћења скупих система као што су “патриот” ракете, а уместо тога се окрећу јефтинијим методама електронског ратовања, укључујући ометање сигнала, лажно представљање и прекидање електронске комуникације од које дронови зависе.

Пошто су дронови мали, јефтини и способни да нанесу значајну штету, они представљају несразмерну претњу земљама против којих се користе. Поред физичке штете, дронови се користе и за извиђање, а постоји и ризик од судара са авионима у ваздуху.

Одлична идеја или споран концепт

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да је “зид против дронова“, како каже, “одлична идеја“ која је “правовремена и неопходна“, истичући трошкове као посебно важан разлог за развој ове иницијативе.

“На крају, не можемо трошити милионе евра или долара на ракете да обарамо дронове, који коштају само неколико хиљада долара“, нагласио је Руте.

Ипак, и име и концепт изазивају критике.

За балтичке земље и Пољску то звучи као разуман одговор на растућу ванредну ситуацију. Али земље даље од Русије откривају рупе у тој идеји, бринући о њеној изводљивости и трошковима, како се уклапа у војне планове ЕУ и НАТО-а и да ли је то покушај Брисела да преузме моћ над националном одбрамбеном политиком, преноси Политико.