Удар на Индију – САД опет оставиле на цедилу пријатеља и важног стратешког партнера

Амерички председник Доналд Трамп потписао је декрет којим се уводе царине на производе пореклом из Индије у висини од 50 процената, што је двоструко више у односу на претходне претње тарифама од 25 одсто.

Трамп је незадовољан условима које му је током преговора понудио Њу Делхи и таксе од 50 процената званично су последица тога што индијска влада није попустила пред његовим захтевом да престане да увози руску нафту.

Трампова влада предвидела је изузеће неколико индијских производа, као што су полупроводници, који су битни за економску безбедност САД. С друге стране, у Индији, мало је рећи, владају шок и дубоко огорчење.

Премијер Нарендра Моди, његова влада и целокупна јавност веровали су да ће њихова земља имати врло солидне, па чак и одличне, односе са Трамповом администрацијом. Такође, Моди је био Трампов гост током његовог првог мандата и на самом почетку другог. Амерички председник је Индију, уз уобичајене фразе о највећој и најстаријој демократији света, сматрао истинским пријатељем. Уједно, обојица су, као популисти, били мета жестоких критика америчких демократа, званичника Европске Уније и такозваних "невладиних организација" са Запада.

Схватање да ће Индија имати добре односе са Трамповом владом самоуверено је изнео и министар иностраних послова Субрамањам Џајшанкар, који је прошле године рекао "да су многе земље нервозне" због доласка Доналда Трампа на власт, "али да његова није једна од њих".

Даље, Индија је, уз САД, Јапан и Аустралију, дугогодишњи члан Квадрилатералног форума за безбедност у оквиру којег се састају министри иностраних послова, одбране и шефови држава како би формулисали дипломатску, економску и војну стратегију за парирање Кини у Индо-Пацифик – она је стога есенцијалан геополитички партнер за Вашингтон.

Штавише, према речима пензионисаних индијских дипломата, њихова земља је у оквиру групације БРИКС деловала као противтежа настојању Русије и Кине да од ње учине антиамеричку организацију.

Али, авај, Трамп, који то већ показао у свом односу према Јапану, Републици Кореји и ЕУ, не само што нема обзира према доприносу савезника и важних партнера глобалној војнополитичкој хегемонији Вашингтона, већ, примећују поједини аналитичари, чак снажније удара по њима него према (чврстим) противницима као што је Кина.

Противударац индијских медија

Индија је у не тако давној прошлости већ искусила претње санкцијама од Вашингтона због тога што се усудила да у другој половини 2010-их наручи руски противваздухопловни систем "с-400".

Ипак, за време владе премијера Модија, односи са САД су ишли узлазном путањом и Њу Делхи је поред наруџби америчког наоружања почео да склапа и крупне послове у вези производње електронике.

Вашингтон је Индију видео као важну одредницу на коју би требало пребацити америчке производне капацитете из Кине, како би се смањила зависност америчких предузећа од кинеског тржишта и радне снаге.Тако су Индију у протеклих пар година посећивали, или се с њеним лидером у Вашингтону сусретали, амерички олигарси попут Џефа Безоса и Илона Маска. У тој држави потконтиненту почела је и производња паметних телефона и таблет рачунара компаније "Епл". 

Сада, међутим, индијски медији својим гледаоцима и читаоцима сугеришу да се Вашингтону ипак не може веровати, подсећајући их на све прошле инстанце када су САД вршиле притисак на њихову земљу.

Нарочито говоре о 1971. години, када је после бруталне интервенције владе тадашњег Источног Пакистана у простору који данас заузима држава Бангладеш (у то време "Западни Пакистан") индијска армија покушала да заустави масакр над локалним становништвом. С друге стране, Сједињене Државе послале су ударну групу предвођену носачем авиона "Ентерпрајз" у Бенгалски залив, како би приволеле Њу Делхи да повуче своје снаге.

То је, дакле, било мешање Вашингтона у корист непријатеља Индије, тадашњег Источног Пакистана, односно, Пакистана.

Индија се нашла под америчким технолошким и економским санкцијама и након прве нуклеарне пробе 1974. и нуклеарне пробе 1998. године.

Ових дана, индијске новине доносе и саопштење армије, која подсећа јавност на то да су САД материјално помагале "непријатељску пакистанску армију" и да су у њу у прошлости улиле две милијарде долара.

Дупли стандарди

Оно што можда највише мучи Индијце су двоструки аршини и хипокризија, којих Запад не може да се отресе чак ни у односу према многољдуној земљи великог економског и војног потенцијала, каква је Индија.

Наиме, од почетка рата у Украјини, Европска унија је снажно критиковала Њу Делхи као финансијера "руске ратне машине" због тога што је Индија драстично повећала увоз нафте "урал" пошто је Запад формално прекинуо економске везе са Москвом.

Индијске дипломате, међутим, све време су аргументовано наводиле које количине руске нафте и других сировина ЕУ наставља да увози док критикује Индију.

Посленици седме силе у Индији и ових дана говоре о томе да је укупни обим размене између ЕУ и Русије, упркос 18 пакета санкција, већи од размене између Индије и Русије, када се узму обзир и робе и услуге.

Сада индијска влада и медији чине исто и када су у питању Сједињене Државе. Индијске телевизије, рецимо, наводе да је амерички увоз ђубрива и нуклеарног горива из Русије у успону. Према њима, САД су у првих пет месеци ове године увезле руско ђубриво вредно више од 800 милиона долара, док је увоз истог артикла у истом периоду у 2021. години, пре рата у Украјини, износио мало више од 500 милиона.

Амерички увоз руског уранијума скочио је скоро три пута у односу на 2022. годину, јер је упркос увођењу санкција на њега, америчким предузећима остављена могућност да појединачно траже изузеће све до 2028.

Најважније, влада у Њу Делхију је издала саопштење у којем је објаснила да је почела да увози руску нафту по избијању сукоба у Украјини управо зато што су Европљани у доброј мери одустали од ње и изненада се окренули снабдевачима са Блиског истока, где је Индија набављала своју нафту и гас.

Они су тако направили огромну потражњу која је претила да изазове неконтролисани скок цена.

То што је Индија тада почела да наручује нафту из Русије је стабилизовало светско тржиште и спасило га од шокантних поскупљења.

Индијска влада је чак саопштила да је у томе имала разумевање и подршку САД, поготово што је руску нафту куповала по нижим ценама које су биле у складу са ограничењем од 65 долара по барелу, а који је колективни Запад наметао на руско црно злато.

Као доказ за ту тврдњу, индијске телевизије с огорчењем доносе изјаву бившег америчког амбасадора у Њу Делхију Ерика Гарсетија, који је прошле године пред камерама рекао: "Они (Индијци) су купили руску нафту зато што смо ми (Американци) желели да је неко купи с ограниченом ценом. То није било никакво кршење (правила од стране Индије), већ планирана политика, јер нисмо хтели да цена нафте порасте. И они су то испунили."

Трамп је, дакле, казнио Индију тарифама од 50 посто јер је она урадила оно што јој је Вашингтон рекао да уради.

Зашто је Трамп узео Индију на зуб

Амерички председник и неоконзервативци који, чини се, имају велики утицај на његово понашање у међународним односима, имају своје циљеве као што су изолација Русије и Кине, присиљавање страног капитала да инвестира у пребацивање производње на америчко тло и друго.

Уједно, јасно је да се од партнера, у овом случају Индије, не може очекивати да зарад америчких интереса изврше самоповређивање у мери која би могла да доведе до пада њихове сопствене владе или хаоса у њиховим државама.

Судећи по извештавању индијских медија, један од основних разлога зашто је Трамп у почетку намеравао да Индију казни са царинама од 25 одсто је било то што влада у Њу Делхију није хтела да отвори своје тржиште за масовни увоз америчких пољопривредних производа, пошто је Индија и даље превасходно пољопривредна земља у којој има десетине милиона ситних земљорадника и сточара, које би такав увоз финансијски уништио и гурнуо у апсолутно сиромаштво.

Такође, медији јављају и да је Индија одбила понуду Вашингтона за куповину скупих америчких ловаца-бомбардера пете генерације "ф-35", односно, да су војни и политичких врх у Њу Делхију склони томе да прихвате понуду Москве, која се састоји од продаје једног контигента борбених авиона "су-57" и "су-35", после чега би уследио трансфер технологија и успостављање локалне производње у Индији, те интеграција индијских ракета и бомби на те руске ваздухоплове.

Американци не само што не нуде могућност производње у Индији, која је битна у погледу запошљавања домаће радне снаге, усвајања нових знања и постизања независности у снабдевању оружјем и муницијом, већ намећу и бројна друга ограничења у коришћењу софтвера и наоружања који прате њихове летелице, чиме практично одузимају суверенитет купцу њихових авиона.

Коначно, Индија која има дугу традицију несврстаности, због чега се у прошлости и у више наврата нашла изложена гневу америчких планера, није могла да прихвати ни Трампове уцене и рокове у вези са увозом руске нафте, јер је она због своје ниске цене суштински битна за сузбијање инфлације и одбрану стотина милиона Индијаца од сиромаштва. То је, чини се, додатно разјарило Трампа и навело га удвостручи царине за производе из Индије на 50 посто.

Противмере индијске владе

Мада Индија у САД извози и доста лекова и електронике, њени највећи извозни артикли су текстил, кожа и одећа, те пољопривредни производи, укључујући ту и зачине.

Реч је, дакле, углавном о привредним гранама које за мале наднице запошљавају пуно људи из сиромашнијих слојева, па је Модијева влада већ саопштила да ће пружити финансијску помоћ извозницима и позвала народ да се уједини како би пребродио тешкоће које је им је проузроковао "неправедни, неразумни и неоправдани третман" од стране Вашингтона.

Моди је такође апеловао на грађане да више купују домаће производе, како би се повећала потрошња унутар земље и тако бар делимично надоместио губитак који ће настати прекидом извоза у САД.

Сигурно је да ће једна од противмера владе у Њу Делхију бити и веће економско повезивање са земљама АСЕАН-а, Персијског залива, Африке и верним партнером Русијом, па можда и геополитичким супарником Кином, с којим, упркос сарадњи у оквиру БРИКС-а и других међународних организација, Индија има малу трговинску и културну размену.

Први мали корак у том правцу је састанак премијера Модија и филипинског председника Фердинанда Маркоса млађег, који се налази у петодневној посети Њу Делхију. Два лидера су подигла међудржавне односе на ниво стратешког партнерства и сагласили се да вишеструко увећају међусобну трговинску размену, која сада износи само три милијарде долара годишње.

Геније или обични силеџија

Трамп и његов тим, дакле, нису имали слуха за проблеме с којима се суочава индијска влада – огромно становништво (око 1,4 милијарде), етничке и религијске разлике, релативно висока стопа учешћа руралног становништва, сиромаштво и ниска куповна моћ грађана која у знатној мери ограничава могућност увоза скупе америчке робе.

Председник Трамп, који је у прошлости за себе изјављивао да је геније, слажу се амерички и азијски економисти, прецењује своје знање о економској политици и међународним односима, али и економску моћ и позицију своје земље.

Да смо сада у шездесетим, седамдесетим или осамдесетим годинама прошлог века, кажу они, његове претње против тако многољудних држава као што су Кина и Индија би вероватно уродиле плодом.

Чак и да је данас 2000, година пре ступања Кине у Светску трговинску организацију, у време када су САД још увек биле највећи спољнотрговински партнер за три четвртине земаља света, Трампова немилосрдна офанзива за изнуђивање новца и подчињавање целог света би била вероватно успешна.