Седам сахрана у Црвеном мору – битка јеменских гусара, немачких авиона и кинеских ласера

Група филипинских морнара, које су Хути побацали у море недуго пре него што су потопили теретни брод на којем су службовали, попела се на палубу спасилачког пловила после неколико сати проведених у таласима Црвеног мора.

Грчки теретњак "Меџик сиз" (Magic Seas) нестао је у дубинама пошто су га заузели јеменски командоси, који су током акције убили најмање четири члана посаде, неколицину озбиљно ранили и остале побацали у море, пре него што су пројектилима из ручних бацача и експлозивом потопили брод.

Свега два дана касније, готово истоветно потопљен је још један грчки теретњак – "Етернити си" (Eternity C) на чијој палуби су остала тела тројице морнара.

Део посаде спасао се скоком у море, док су Хити, нешто касније, обзнанили да су известан број чланова посаде одвели на безбедну локацију у Јемену. Власници брода тврде да се ради о 15 морнара, који се, за сада, воде као нестали.

Оба брода нападнута су после оптужби Хута да су кршили ембарго на пловидбу у Израел, који је ова јеменска група прогласила недуго по почетку рата у Појасу Газе октобра 2023. године.

Хути су од тада оштетили укупно 79 бродова који су, кроз Црвено море, покушавали да доплове до Суецког канала и даље Медитерана и Атлантика. Укупно, за безмало две године сукоба у Црвеном мору, потопљена су четири и оштећено десетак теретних бродова.

"Наставићемо војне операције у знак подршке угроженим Палестинцима све док не престане опсада Газе", навели су Хути, који су у мају, после серије америчких ваздушних удара, пристали да прекину нападе на бродове који имају било какву везу са Сједињеним Државама.

Кинески ласер и немачки извиђачки авион

Готово истовремено, Немачка је оптужила Кину да је посада кинеског ратног бропда ласерима ометала посаду извиђачког авиона изнад Црвеног мора. Кинески амбасадор је, хитно, позван у немачко министарство спољних послова.

"Употребљавајући ласер, ратни брод је прихватио ризик да ће у опасност довести људе и средства", навело је немачко министарство одбране. Авион у којем нема претерано пуно детаља одмах је одлетео пут Џибутија, где је безбедно слетео.

Пекинг је пак одбацио оптужбе Берлина, наводећи да је кинески ратни брод обављао операцију праћења трговачких пловила у Аденском заливу и недалеко од сомалске обале.

Овај део афричке обале постао је део међународних спорова од када је Кина 2017. године успоставила стално војно присуство у Џибутију у којем војне базе имају и Французи, Немци, Јапанци и Американци.

Кина је, током последњих десетак година, знатно појачала сарадњу са афричким земљама, па је трговина две стране достигла безмало 300 милијарди долара годишње, чиме је Пекинг постао главни трговински партнер држава овог континента.

Цена хаоса у Црвеном мору

Напади јеменских Хута на трговачке бродове у Црвеном мору вишеструко су повећали цене транспорта овом рутом, па је превоз контејнера од "предратних" 1.200 крајем маја достигао 4.500 долара.

Додатни проблем представља чињеница да је неколико највећих поморских компанија, попут МСЦ-а, "Маерска", "Хапаг-Лојда" и "Евергрина" због сталне опасности потпуно обуставило пловидбу Црвеним морем и Суецким каналом.

Сличну одлуку, због невероватних трошкова осигурања, донели су и нафтни гиганти "Шел", БП, док су проблеми са транспортом зауставили и погоне ауто-индустрије у Западној Европи.

Влада Катара је, током америчких напада на Хуте у мају, потпуно скренула транспорт течног гаса, па бродови који превозе овај енергент, сада, возе око Рога Африке.

Уз поморске компаније, Египат је највећи губитник кризе која потреса регион, јер је због драматично смањеног броја пролаза кроз Суецки канал изгубио најмање 14 милијарди долара што је изазвало највећу финансијску кризу у последњих неколико деценија и пад вредности локалне валуте, фунте, од чак 40 одсто.

После најновијих напада Хута, Египат је смањио цене пролаза кроз Суецки канал за 15 одсто надајући се да ће на тај начин привући поморске компаније да се врате на стари пут ка Европи.

Једини преостали део иранског плана

Поморски елемент иранско-израелског сукоба, сматрају аналитичари, тек је део ширег фронта који је Техеран у последњих петнаестак година осмислио како би наоружао листом све милиције и оружане групе које за циљ имају уништење Израела – од Хезболаха у Либану, преко бројних група у Сирији и Ираку, затим Хута у Јемену и Хамаса и Исламског џихада у Појасу Газе.

Од почетка осветничког напада Израела против Хамаса и Палестинаца, тај део иранске претње је у потпуности неутралисан. Серија шпијунских акција и ваздушних удара озбиљно је уздрмала Хезболах, који се налази пред избором да прихвати разоружање или суочи са могућим уништењем.

Крајем прошле године, распао се и сиријски део иранског плана, пошто су радикални исламисти разбили владине снаге и натерали председника Башара ел Асада да побегне у Русију.

Пре почетка рата у Појасу Газе, највећи број хутских напада беспилотним поморским дроновима изведен је између јануара 2017. и јуна 2021. године, када су се танкери и трговачки бродови у 24 наврата нашли на мети морнарице јеменских Хута.

У две акције циљеви су биле нафтне инсталације. Без последица је прошао напад на амерички разарач "Мејсон", који је у октобру 2016. године са три пројектила оборио крстарећу ракету испаљену из Јемена. Друга ракета коју су испалили Хути експлодирала је у мору недалеко од америчког ратног брода.