Цена улагања у одбрану за државе ЕУ питање могућности или опстанка, а где је у томе Србија

Самит у Хагу многи описују као тренутак истине за НАТО савез. То је први самит на којем учествује председник Трамп у свом другом мандату у Белој кући.

Листа питања око којих су могућа неслагања између савезника је дуга: од америчких удара на Иран, сукоба Израела и Ирана, до рата у Украјини.

Ипак, кључна одлука је договор о повећању улагања у одбрану са два на пет одсто БДП-а – крупан залогај за многе земље чији буџети су већ тесни, а задуженост велика.

Бивша дугогодишња портпаролка НАТО-а Оана Лунгеску каже да је такво повећање неопходно за очување безбедности на континенту.

"Сви бисмо радије улагали у социјално благостање, образовање и здравство. Али ако немате мир и безбедност, немате основ ни за просперитет и бољи живот. Људи на Балкану то врло добро знају. То су тешке одлуке, али мислим да скоро сви савезници признају да се морају донети", каже Лунгеску.

Објашњава да су повећању војних буџета, поред текућег рата у Украјини и континуираног америчког заокрета од Европе ка Индо-Пацифичком региону, допринели и фактори као што су претња тероризма, као и "усклађеност аутократија" од Северне Кореје, Кине, до Ирана и Русије.

"Све то заједно води ка историјској одлуци да се буџет за одбрану увећа за више од два пута. Али питање је сада у ком року се може доћи до тог циља. О томе ће се водити компликовани разговори на самиту у Хагу, али и касније", предвиђа Лунгеску.

У последњих годину дана Доналд Трамп био је више него јасан – само под условом да Европљани плаћају много више за одбрану, Америка ће задржати своју улогу у НАТО-у, али препуштајући главнину трошкова Европљанима.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте наводи Русију као главни разлог због којег је повећање буџета императив.

Руте каже да Русија, иако 25 пута мања економија од ЕУ, за три месеца произведе више муниције него цела ЕУ за годину дана. Званичници НАТО-а позивају се и на обавештајна сазнања по којима би Русија за три до пет година могла да буде спремна за напад на неку од чланица НАТО-а.

Шпанија против издвајања пет одсто БДП-а за одбрану

У сендвичу између Русије на истоку, и Америке Доналда Трампа са друге стране Атлантика, већина европских земаља сматра да Европа нема избора осим да значајно повећа улагања у сопствене одбрамбене способности. Разлике су ипак очигледне: Шпанија је званично довела у питање циљ од пет одсто БДП-а, а и у многим другим земљама постављају се питања о оправданости оваквог повећања.

Без обзира на рокове и износе, главни терет увећаних војних буџета биће на земљама ЕУ.

План Брисела је да до 2030. године мобилише 800 милијарди евра: 150 милијарди кроз повољне зајмове на европском нивоу, а остатак кроз изузећа од строгих правила о буџетском дефициту и серију других законских олакшица и подстицаја за индустрију одбране.

"ЕУ на овај начин жели да отвори фискални простор за државе чланице за улагање у одбрану. С друге стране, стављањем подстицаја на сто, покушава да обезбеди више сарадње између држава ЕУ, како би се кроз укрупњавање постигао већи обим производње", сматра Луиђи Скацијери из Европског института за безбедносне студије.

Нова подела која би могла да настане унутар ЕУ је између оних који могу да улажу више – и оних који то себи не могу да приуште. У Италији и Шпанији одбрана није приоритет. У Пољској и Балтику – она је питање опстанка.

Давид Карета, дописник италијанског радија из Брисела, каже да у земљама које не виде Русију као егзистенцијалну претњу, јавност не подржава веће издатке за одбрану.

"Немачка или Пољска могу да улажу више, али Италија не може значајно да се наоружа, јер је јавни дуг тако висок да влада страхује од реакције тржишта. А разлике у војним капацитетима између земаља могле би временом да постану политички проблем", објашњава Карета.

Италијански новинар каже да би популисти унутар ЕУ и руска пропаганда могли посебно да искористе страх од наоружавања Немачке који постоји у јавности неких земаља.

Где су у свему томе будуће чланице ЕУ?

Програм САФЕ омогућава државама кандидатима попут Србије да учествују у пројектима – али уз одређене услове.

Луиђи Скацијери из Европског института за безбедносне студије наводи да постоје два начина на која земље кандидати са Балкана могу да користе САФЕ програм.

"Могу да учествују заједно са земљама чланицама ЕУ у заједничким набавкама опреме. Други начин је да индустрије одбране земаља кандидата буду укључене, али ту је процедура компликованија", каже Скацијери.

САФЕ програм подразумева да се Европска комисија задужује уместо земаља чланица, а затим повољне зајмове прослеђује заинтересованим земљама, које тако могу да смање трошкове кредита. Правила фаворизују европску производњу: 65 одсто компоненти мора бити из ЕУ. Земље кандидати могу да учествују, иако неће моћи директно да користе повољне кредите ЕУ

Томас Реније из Европске комисије каже да земље кандидати могу да се придруже у висини од 35 одсто производње у заједничким набавкама.

"Ако желе више, потребно је да испреговарају билатерални споразум са ЕУ о партнерству у одбрани и безбедности, који већ имају многе треће земље, а затим и споразум који их директно укључује у програм САФЕ", објашњава Реније.

Земље чланице НАТО-а на Западном Балкану су се тек у прошлој години приближиле досадашњем циљу од два одсто БДП-а утрошеног на одбрану. Северна Македонија и Албанија према проценама тренутно улажу нешто више од два одсто, док је Црна Гора на 1,9 одсто БДП-а. Са око 2,3 одсто, Србија највише у региону улаже у одбрану.

Скок са два одсто на пет одсто могао би да буде озбиљан изазов за регионалне и европске економије.

Европа се наоружава – али национални страхови, висока задуженост и неједнаке амбиције могли би да угрозе визију заједничке одбране.

Текст и прилог произведени су уз подршку programs Innovation. Media. Minds: Подршка ЕУ јавном новинарству на Западном Балкану коју спроводи Goethe-Institut у име Европске комисије, у сарадњи са DW Академијом. Садржај овог текста искључива је одговорност аутора и не одражава нужно ставове Европске уније.