Америка је напала Иран, како би Техеран могао да одговори – освета са ограниченим ресурсима

Америка је бомбардовала Иран, гађајући три постројења за обогаћивање уранијума, и тако се директно укључила у сукоб на страни Израела. Председник САД Доналд Трамп је упозорио да ће се Пентагон још више ангажовати ако буду нападнуте његове војне базе. Са друге стране, Техеран планира одмазду, али је питање какав је њен домет. Ракетни потенцијал Револуционарне гарде је ослабљен, а могућност прокси рата сведена је на минимум. Већи залог је у потенцијалном затварању Ормуског мореуза, значајног за транспорт око петине светске нафте. Ирански шеф дипломатије најавио је само да ће ангажовање Вашингтона имати последице у вечности.

Званични Техеран је у претходним данима покушао да одврати америчког председника Доналда Трампа од идеје о прикључивању израелском бомбардовању Ирана претњама о великој одмазди. Међутим, јутро после директног укључивања Сједињених Америчких Држава у израелско-ирански сукоб, ресурси за контранапад су ограничени, пише Гардијан у својој анализи.

Ирански званичници су конкретно најавили да ће мете бити амерички бродови и војне базе, али велики део капацитета средстава одвраћања на који су се до сада ослањали уништен је или оштећен у израелским ударима током претходне недеље.

Ипак, ваздушни напади Израелских одбрамбених снага (ИДФ) махом су били усмерени на уништење лансера балистичких ракета дугог домета, што претпоставља да Револуционарна гарда и даље располаже великим арсеналом пројектила краћег домета, као и довољним залихама дронова.

Најава (не)очекиваног

Пентагон је под образложењем предострожности већ распоредио своје поморске снаге у региону и у приправност ставио системе противваздухопловне одбране.

Трамп је, затим, упозорио на шире ангажовање САД у израелско-иранском конфликту ако Техеран одлучи да се освети ИДФ-у за бомбардовање војних објеката и постројења за обогаћивање уранијума.

Потом је сугерисао да би једна од следећих мета могао да буде и ајатолах Али Хамнеи, ирански врховни вођа.

Истопљена "Осовина отпора"

Друго главно оружје Ирана, грађено деценијама, била је мрежа савезника са регионалним побуњеницима и народним милицијама у Ираку, Либану, Сирији и Јемену.

Такозвана "Осовина отпора" и даље постоји, али је у претходних годину и по дана знатно ослабљена. Израелске снаге су током 2024. године уништиле већи део наоружања Хезболаха, док су у априлу поново бомбардовале поједина подручја Либана. Такође, Хамас је десеткован у Појасу Газе, у обновљним сукобима који трају од октобра 2023.

Са друге стране, Катаиб Хезболах, шиитска милиција из Ирака, запретила је да ће гађати све "америчке сфере интереса" на Блиском истоку, као одговор на учешће Вашингтона у подршци Израелу. Један од команданата групе, Абу Али ел Аскари, истакао је да ће америчке базе у региону бити "полигони лова на патке". Пентагон има војне објекте на 19 локација на Блиском истоку. Од тога, осам сталних база.

Хути из Јемена, још један ирански партнер у региону, договорили су се о примирју са САД у мају 2025, али су упозорили да ће оно бити поништено ако Трамп одлучи да се америчка војска директно укључи у нападе на Иран. Хути су тада навели да би мета били амерички бродови у Црвеном мору, које су гађали и раније, са ограниченим успехом.

Улазак било које од ових милиција у рат са Америком вероватно би изазвао разоран одговор Вашингтона, пише Гардијан.

Фактор Ормуског мореуза и хладна освета

Иран може да нападне транспортну руту у Ормуском мореузу, уски пролаз ка Персијском заливу кроз који дневно пролази више од петине светске нафте, или 20 милиона барела у бројевима, као и велике количине течног природног гаса.

Тврдо крило власти у Техерану заговара предлог о затварању мореуза што би директно наштетило Америци, јер би дошло до наглог скока цена нафте и инфлаторног ефекта на америчкој берзи уочи важних међуизбора за Конгрес САД.

Међутим, Иран би таквим чином и себи сасекао "зелену грану" на којој седи, јер кроз исти пролаз извози своју нафту, док би погођене биле и друге заливске државе које, за сада, оштро критикују Израел.

Како би избегао да увуче нове противнике у сукоб или изазове свеобухватну америчку кампању бомбардовања, Техеран би могао да одлучи да своју освету одложи и сервира хладну, закључује Гардијан у својој анализи.

У прошлости је већ умео да одложи одговор на спољне нападе. Министар спољних послова Абас Аракчи наговестио је могућност одговора са одложеним дејством када је изјавио да ће Трампов потез "имати вечне последице".