Забрана извоза ретких метала – моћно кинеско оружје које може да паралише америчку војну машинерију

У Лондону су у току, по светску економију, врло важни преговори америчких и кинеских делегација о међусобним трговинским односима и модалитетима решавања кризе која је настала увођењем екстремно високих царина почетком априла.

Народна Република Кина је крајем априла увела ограничења на извоз седам ретких метала, укључујући ту диспрозијум и тербијум, који су незаобилазни у производњи електричних мотора, робота, радара, вођених ракета и друге електронике, као одговор на притисак који дошао из Вашингтона у форми драконских царина нове Трампове администрације.

Две земље су постигле једну врсту примирја након првих неколико салви (незабораван је бесмислени и инфантилни гест владе у Вашингтону која је у једном тренутку, разјарена кинеским отпором и непристајањем на малтретирање царинама, објавила увођење тарифа у износу од 145 посто), у којем су америчке царине на кинеску робу смањене на 30, а кинеске на америчку на десет посто. Ипак, ограничење извоза ретких земљаних елемената које је донела влада у Пекингу остала је на снази.

Зато се последњих дана све више чује о проблемима које оне изазивају САД и њеним војнополитичким савезницама у Европи и Јапану. На пример, Европска асоцијација снабдевача аутомобилске индустрије (ЦЛЕПА) саопштила је средином прошле недеље да су неки њени чланови, произвођачи делова у ЕУ, били присиљени да прекину производњу због смањеног извоза ретких метала из Кине.

Ово стога што је од априла наовамо у Пекингу одобрена само четвртина захтева европских компанија за увоз ретких земљаних елемента. Кинеске власти, наиме, слично обрасцу који су Русији наметнули Вашингтон и Брисел, сада као предуслов за одобрење извоза ретких минерала (који имају примену и у цивилној и војној индустрији) траже потврду да они неће бити кориштени за војне сврхе.

Дан или два касније из истог разлога и јапански произвођач "Сузуки" изашао је у јавност с обавештењем да је производња његових популарних модела "свифт" у Земљи излазећег сунца морала да буде обустављена.

Нешто раније, крајем маја, и амерички "Форд" је привремено обуставио производњу у свом постројењу у Чикагу у којем се прави електрична верзија познатог модела "експлорер" због недостатка сировина кинеског порекла.

Роба од есенцијалног значаја

Прошле године 70 посто свих ретких земљаних елемената били су ископани у рудницима у Кини. Налазишта тих метала, међутим, постоје у Нигерији, Тајланду, Аустралији и другде, па је заправо још важнија чињеница да Кинези имају огромне капацитете за њихову прераду - када су у питању диспрозијум и тербијум, више од 85 посто производа чији су они део долази из њених постројења.

Конкретно, диспрозијум је неопходан за израду магнета који налазе примену у системима за навођење пројектила, укључујући ту и оне који се користе за пресретање ракета (као што су амерички "патриоти"), у радарима и борбеним авионима.

Упркос настојањима Вашингтона да скупа са својим идеолошким истомишљеницима и геополитичким савезницима створи ланце снабдевања независне од кинеске привреде, напори на координацији деловања, финансијским улагањима и трансферима технологија, мада јесу дали резултата у обасти индустрије полупроводника, чини се, још увек нису уродили плодом када је у питању експлоатација и прерада ретких земљаних елемената, односно, производња магнета који их садрже.

То, осим погубног утицаја по индустрију електронике и електричних аутомобила, има и паралишући ефекат на индустрију наоружања на Западу.

Наиме, стручњаци тврде да је потребно седам до десет година да се развије цео ланац снабдевања, од рудника до магнета, и то под претпоставком да су доступни сви потребни извори финансирања и стручна радна снага. С обзиром на велику потрошњу муниције и наоружања у Украјини и Израелу, војне залихе САД и њених савезника су у великом паду, па је у светлу кинеског ограничења извоза седам ретких елемената, њихова борбена спремност сада под великим знаком питања.

Јер, интересантно, у номинално највећој економији света постоји само једно предузеће, по имену "Новеон магнетикс", са седиштем у Тексасу, које производи магнете од неодимијум гвожђе-бора (НдФеБ), који се користе у електричним моторима, ветротурбинама, индустријским роботима, ракетама, радарима и војним авионима. Оно има само стотину радника и прави око 1.000 тона НдФеБ магнета годишње, док САД из Кине увозе седам и по пута толико.

Са друге стране, капацитет кинеске индустрије износи око 200.000 тона годишње.

Експерти кажу да те магнете није могуће производити масовно униформно у великим количинама, јер свака од различитих примена захтева одговарајуће прилагођавање производног процеса.

Царево ново одело

Једна од нежељених последица Трампових нових царина, које министри у његовој влади чини се нису били (довољно) свесни када су из дана у дан самоуверено у више наврата подизали царине на кинеску робу као да је реч о некаквој дечијој игри, је огољење значајне стратешке слабости економија колективног Запада и рупа у њиховој војној моћи.

Односно, ограничење извоза ретких елемената јасно је показало да Кина може да ослаби економију Сједињених Држава и њихових сателита и озбиљно уздрма њихову одбрамбену моћ и без сложених и скупих операција као што је изградња прстена војних база око њих.

Кина, која је прошле године забранила извоз галијума и германијума у САД, није прижељкивала такав развој догађаја у којем трпи економија. Он јој је био наметнут - он је одговор на унилатералне поступке Вашингтона, на санкције и тарифе које јој он уводи последњих година, а нарочито, од поновног доласка председника Трампа на власт.

Поуздање политичара и стратега у Вашингтону у гравитациону силу крупног америчког тржишта, финансијску моћ њихове државе оличену у форми светске резервне валуте долара и контроли међународних система плаћања, те у високу технологију, као што су патенти везани за полупроводнике, у настојањима да оборе Кину на колена или је бар присиле на неповољне трговинске аранжмане, испоставило се јаловим. Они сада вероватно (болно) схватају да је недостатак производних капацитета њихова Ахилова пета и колико су карте које Кина држи - поседовање индустријских постројења, конкретних роба и производа - јаке.

Те чињенице ће имати знатног утицаја на ток и исход преговора у Лондону.